1. AVANTURITE NA XONATAN GALIBL

Nekoga{ odamna, vo edno gra~e pokraj moreto, dodeka se u{te ju`na Kalifornija ne be{e pretrupana so kabrioleti na filmskite zvezdi, `ivee{e edno dete koe se vika{e Xonatan Galibl. Za nego sekoj bi ka`al deka e obi~no mom~e, osven negovite roditeli, koi mislea deka toj e mnogu umen i posebno atletski graden, od glavata, so rusa razbu{avena kosa, pa se do ogromnite stapala. Vredno rabote{e vo voskarsakata rabotilnica, vo glavnata ulica na grat~eto koe be{e mati~no pristani{te na edna ribarska flota. Lu|eto tuka bea poprili~no vredni, ima{e dobri i lo{i luge, ednostavno ka`ano - prose~ni.

Obi~no, koga ne be{e zafaten so doma{ni raboti i so raznesuvawe na pora~kite od semejniot du}an, Xonatan edre{e so svojot skrpen ~un, vo potraga za avanturi nadvor od tesniot kanal i male~koto pristani{te. Kako i na mnogute drugi mom~iwa, po petnasette godini pro`iveani vo isto mesto, i na Xonatan `ivotot mu se stori malku zdodeven, a lu|eto okolu nego bez inicijativi. Me~tae{e da vidi nekoj neobi~en brod ili nekoja golema riba, za vreme na svoite kratkotrajni plovidbi nadvor od pristani{niot kanal. Bi mo`el da naleta na nekoj gusarski brod ili da bide prisilen, so gusarite da plovi preku sedum moriwa, kako sluga na kapetanot, ili, nekoj od kitolovcite da go primi na svojot brod, pa so niv da krstosuva vo potraga po nekoja mrsna lovina.

Me|utoa, naj~esto, tie plovidbi se zavr{uvaa koga vo stomakot }e po~ustvuva{e glad, ili koga grloto }e mu se isu{e{e od `ed, i koga ve~erata mu stanuva{e edinstvena misla.

I taka, vo eden od onie ubavi proletni denovi, koga vozduhot mirisa kako ison~ana postelina, na mladiot Xonatan moreto mu se stori tolku ubavo {to vo glavata mu be{e samo edna misla, kako da go spakuva ru~ekot i ribarskata oprema i so svojot mal ~un da zaplovi niz krajbre`jeto. So vetrec vo krmata, Xonatan ne gi zabele`a temnite olujni oblaci {to se nadvisnuvaa na horizontot.

Xonatan neodamna po~na da edri nadvor od pristani{teto, no stanuva{e se posamouveren. Otprvin toj ne vode{e smetka za veterot {to stanuva{e se posilen, dodeka ne be{e premnogu docna.

Nabrgu, so celata svoja silina, na nego se nadvisna nevreme i toj io~na da se bori so edroto i so ja`iwata. Branovite go frlaa ~unot, natamu-navamu, kako lupe{ka od orev. Site nastojuvawa na Xonatan da upravuva so ~unot ostanaa bez uspeh. Najposle, toj padna na dnoto od ~unot, cvrsto dr`ej}i se za rabot, nadevaj}i se deka toa }e go spasi od prevrtuvawe. Denot i no}ta se stopija vo u`asen vior.

Koga burata kone~no se smiri, ~unot be{e uni{ten, so iskinati edra i sosema nalegnat na desnata strana. Moreto be{e mirno, no, gusta magla go pokriva{e ~unot, i od nea ni{to ne se gleda{e. Bidej}i nosen od moreto so denovi, toj ja potro{i seta voda. Mo`e{e da gi natopuva usnite samo so vodata cggo ostana na iskinatite edra. Maglata se krena i Xonatan zabele`a nekoi nejasni konturi na ostrov. Koga strujata go dobli`i do ostrovot toj zabele`a nekoi zeleni povr{ini, koi se zabele`uvaa na peso~nite pla`i, i na edpa strmnina pokriena so bujna vegetacija.

Brapovite go isfrlija na eden peso~en nanos. Otkako go napu{ti ~unot, Xonatan so seta sila zapliva kon bregot. Tuka najde i po~na lakomo da golta rozikavi guavi, zreli banani i drugo vkusno ovo{je, {to na peso~niot breg, vo vla`nata klima na xunglata, go ima{e vo izobilie. Koga malku ja povrati snagata, Xonatan se po~ustvuva o~ajno osamen, no sepak zadovolen {to ostana `iv. Vozbuden od nenadejnoto vovlekuvawe vo ovaa avantura, vedna{ trgna niz krajbre`jeto za da doznae pe{to pove}e za ovoj ~uden i nepoznat ostrov.

2. PREDIZVIKUVA^I NA NEREDI

Podolgo vreme Xonatan ode{e kon nagorninata zad pla`ata, niz gusti rastenija. Nenadejno slu{na piskot na nekoja `ena, nekade od strmninata pred nego. Zastana i ja navedna glavata za da slu{ne podobro i da opredeli od kade doa|a toj piskot. Povtorno go slu{na straotniot povik za pomo{. Probivaj}i se niz mre`ata od granki i polzavci, se jaze{e po ridot od kade {to dopira{e piskotnicata. Nabrgu se izvle~e od xunglata i potr~a niz krivulestata pateka. [totuku zajde zad krivinata, naleta na eden ogromen i silen ~ovek koj go turna vo grmu{kite kako mu{i~ka. Zamelu{en, ja podigna glavata i zdogleda dvajca ma`i kako vle~at edna `ena, udiraj}i ja i vreskaj}i po nea. Dodeka Xonatan go povrati zdivot, lu|eto is~eznaa. Ubeden deka sam ne mo`e da ja oslobodi `enata, toj potr~a niz patekata da pobara pomo{. Otkako se najde na ~istina, zabele`a grupa lu|e, kako, sobrani okolu edno golemo steblo, udiraat po nego so stapovi. Xonatan go grabna za raka ~ovekot za koj pomisli deka e nadzornik. "Ve molam, gospodine, pomognete!", re~e Xonatan, odvaj zemaj}i zdiv. "Tamu, dolu, dvajca ma`i so sila vle~kaa edna `ena".

"Ne gri`i se", re~e grubo nadzornikot. "Taa `ena ednostavno e uapsena zatoa {to na site, {to rabotat tuka im ja zagrozuva rabotata. Zatoa zaboravi ja i odi si po svojot pat. Imame rabota".

Navistina - re~e Xonatan, se u{te zadi{en. "Jas..., ova.., i ne pretpostavuvav deka taa `ena e kriminalec". No, ne otstapuva{e. Ako taa `ena e kriminalec, zo{to toga{ tolku o~ajni~ki bara{e pomo{? " Prostete gospodine, no, kakov zlo~in ovaa `ena izvr{i?"

"Ama pak ti! " - promrmori ~ovekot luto.

"Rekovte deka na site rabotnici tuka im ja zagrozila rabotata", re~e Xonatan.

Gledaj}i go so bes upornoto mom~e, nadzornikot zapo~na luto:

"Kako {to gleda{, so ovie stapovi nie gi urivame steblata za grade`en

materijal. Nekoga{ na stotina lu|e im e potrebno da rabotat denono}no, za da mo`at, za pomalku od eden mesec da urnat pogolemo steblo". ^ovekot zamol~a i vnimatelno ja istrese pepelta od svoeto ubavo so{ieno palto.

"Utrovo, dojde `enata na rabota, so par~e metal, nabien na eden kraj od stapot i go urna drvoto za pomalku od eden ~as, i toa sama! Poradi toa, site rabotpici zbesnaa. Takvata zakana na na{iot tradicioialen na~in na rabotewe mora da se sopre. Zatoa, sega ja nosat vo gradskiot zatvor. "

Otkako go slu{na toa, Conatai gi okokori o~ite, zaprepasten od toa deka nekoj mo`e da bide kaznet poradi takov izum. Tamu, od kade {to e toj, site koristat sekiri za se~ewe drvja. I toj taka dojde do materijal za izgradba na svojot ~un. "Ta, nejziniot pronajdok im ovozmo`uva na lu|eto da gi se~at steblata, bez ogled na svojata vozrast i sila. Zarem toa nema da go zabrza i da go poevtini proizvodstvoto na na drvo za izrabotka na razni predmeti? "

"Kako misli{?" vikna ~ovekot luto. "Kako mo`e{ da poddr`uva{ takva ideja? Vaka skapocena rabota ne e za slabi lu|e koi tuku taka }e smislat ne{to". "No, gospodine ", re~e Xonatan, trudej}i se da ne go navredi, "ovie se~a~i na drvo se ve{ti i umni lu|e. Tie bi mo`ele da go za{tedat vremeto i da go ispolzuvaat za izrabotka na nekoi proizvodi od drvo. Bi mo`ele da izrabotuvaat ormari, masi, pa i ku}i." "Celta na rabotata e da se ispolni vremeto i ~ovekot da ima sigurna rabota, a ne da dobiva nekoi novi proizvodi", re~e ~ovekot, so zakanuva~ki izraz na liceto. "Zboruva{, kako da bara{ nevolja".

"Ne, ne gospodine, ne baram nevolja, vie verojatno ste vo pravo. Jas moram da si odam". I, itaj}i, Xonatan pojde po patot po koj dojde, ~uvstvuvaj}i se mo{ne neprijatno, po prvata sredba so tuka{nite lu|e.

3. SVE]I I KAPUTI

Probivaj}i se niz gustata {uma, patekata stanuva{e se po{iroka. Xonatan vide deka xunglata se zavr{uva na bregot na nekoja reka, koja be{e premostena so tesen premin. Na drugata strana se gledaa nekoi ku}i i toj pomisli deka bi mo`el nekogo da pra{a kade se nao|a. Otkako go pomina mostot, se sretna so edna `ena koja vo rakata dr`e{e par~e hartija, stoej}i pokraj masata. "Ve molam gospodine," re~e `enata, poglednuvaj}i go so svetlite o~i i pru`aj}i gi racete za da go zaka~i bexot pa iskinatiot xep od ko{ulata na Xonatan. " Sakate li, ve molam, da ja potpi{ete mojata peticija?"

"Mislam deka sum se zagubil", promrmori Xonatan, "dali bi mo`ele da mi go poka`ete patot koj }e me odvede do gradot? "

@enata somnitelno i so ~udewe go pogledna, pra{uvaj}i se, dali mom~evo e od seloto kraj bregot, koe ednostavno zaskitalo, ili mo`ebi, e nepo`elen stranec.

"Bi mo`ele da ja potpi{ete mojata peticija", re~e `enata, "bidej}i }e im koristi na lu|eto."

"Pa, ako toa vi e tolku va`no...", Xonatan gi krena ramenicite, go zede nejzinoto penkalo i ja potpi{a peticijata. Se so`ali na nea, bidej}i denot be{e prijaten i son~ev, a taa be{e zavitkana vo te{ka obleka. "Za {to e ovaa peticija?"

@enata gi prekrsti racete, kako peja~ka koja se gotvi da zapee, i re~e: "Ova e peticija za za{tita na zdelkite i industrijata. Vie gi poddr`uvate zdelkite i industrijata, zarem ne?" pra{a `enata, so molba vo glasot.

"Se razbira" - brgu odgovori Xonatan, a vo glavata mu se mota{e ona {to й se slu~i na `enata {to ja sretna na patot. Ne saka{e da bide nezainteresirai za rabotata na tie lu|e. "No, kako mo`e ova da pomogne?" - pra{a, dodeka go zapi{uva{e svoeto ime.

"Dr`avniot sovet obi~no gi {titi doma{nite proizvoditeli i industrijata od proizvodite {to se uvezuvaat na na{iot ostrov. ^lenovite na Sovetot mi vetija deka, ako soberam dovolno potpisi, }e storat se, vo svoite mo`nosti, da se zabrani uvozot na proizvodite {to go zagrozuvaat moeto proizvodstvo."

"A {to proizveduvate Vie?", ja pra{a Xonatan.

"Jas sum zastapnik na proizvoditelite na sve}i i kaputi. So ovaa peticija barame da se zabrani sonceto!' - gordelivo mu odgovori mladata `ena.

"Sonceto?" promrmori Xonatan. "Ova..., kako da se zabrani sonceto?"

@enata go pogleda Xonatan i re~e, kako da se brani: "Znam deka toa izgleda besmisleno, no, zarem ne uviduvate... kolkava {teta sonceto im pravi na voskarite i na kroja~ite. Sigurna sum deka se soglasuvate deka sonceto e mo{ne evtin izvor na svetlina i toplina. E, toa pove}e nema da go trpime."

"No, son~evata svetlina i toplina se besplatni", й se sprotivstavi Xonatan. Izgleda deka `enata be{e navredena od negovata zabele{ka, pa, so ta`en glas, mu odgovori: "Vo toa e problemot, zarem ne razbirate?", i otkako zede par~e hartija, se obide ne{to da mu napi{e. "Spored moite presmetki, mo`nosta da se nabavi uvozna stoka, po niska cena, gi namaluva potencijalnite mo`nosti za vrabotuvaqe, a gi namaluva i platite za okolu 50 procenti... mislam, vo proizvodstvoto {to go zastapuvam. Visoki danoci za prozorcite ili, u{te podobro, isklu~itelna zabrana, bi mo`ele sosema da ja podobrat na{ata sostojba."

Xonatan ja spu{ti peticijata. "No, ako lu|eto moraat da im pla}aat na voskarite i kroja~ite za svetlina i toplipa, }e im ostanat malku pari za drugite raboti, kako {to e mesoto, pijalacite ili lebot. "

"Jas ne gi zastapuvam kasapite, pivarite i pekarite", mu odgovori luto `enata i pred nosot mu ja grabna peticijata, pred da uspee da go precrta svoeto ime."Gledam deka pove}e ste zainteresirani za nekoja potro{uva~ka privilegija, otkolku za na{eto proizvotstvo i dobrite investicii. Dogledawe." Se svrte na peticite i odmar{ira, ostavaj}i go Conatan kraj mostot.

"Da se zabrani sonceto?!", pomisli."Kakva budalesta ideja!" Xonatan se ponadeva deka }e sretae i porazbrani lu|e.

4. POLICIJA ZA HRANA

Kallivata pateka se {ire{e, pretvaraj}i se postepeno vo selski pat pokrien so ~akal. Namesto xungla, od dvete strani na patot, se pru`aa poliwa so zrela p~enica i bogati ovo{tarnici. Gletkata na bogat rod, go zgolemi ~uvstvoto na glad kaj Conatan, pa toj pomisli deka bi mo`el od nekogo da pobara hrana. Zatoa zastana pred prvata selska ku}a. Na tremot zdogleda `ena i tri drobni deca.

"Prostete gospo|o", й se obrna Xonatan blago, "kakva nevolja Ve sna{la?"

@enata go krena pogledot i, niz solzi, odgovori: "Ma`ot mi, ma`ot mi... Znaev deka toa eden den }e se slu~i. Policijata za hrana go uapsi".

"Navistina gospo|o mi e `al {to go slu{nav toa", re~e Xonatan, miluvaj}i ne`no po glava edno od nejzinite deca. "No, zo{to go uapsi policijata za hrana?"

@enata gi stisna usnite, borej}i se da gi zapre solzite. "Negoviot zlo~in e toa {to proizveduva{e mnogu hrana.! "

Xonatan ostana vxa{en. Ostrovot navistina e nekoe ~udno mesto. "Zarem zlo~in e da se proizveduva mnogu hrana?" pra{a toj. @enata se obide da mu objasni: "Minatata godina, policijata za hrana opredeli kolku hrana smee da se proizveduva i da se prodava. Velat deka prekumernoto proizvodstvo na hrana gi namaluva cenite na pazarot, a niskite ceni im nanesuvaat {teti na drugite zemjodelci. " Ja kasna ustata, no sepak й izleta "Ma`ot mi be{e podobar zemjodelec od site drugi zaedno. "

Odedna{, zad grbot na Xonatan, se slu{na gromoglasno smeewe. Eden visok i debel ~ovek, drsko i nadueno se dobli`uva{e do selskata ku}a. "Ha, ha! Jas tvrdam deka podobar zemjodelec e toj {to ima zemja. Taka li e, gospo|o?" i so podbiv gi pogledna trite deca, mavtaj}i, pritoa, so racete. "A sega, sobirajte gi partalite i begajte odovde."

^ovekot ja grabna kuklata {to le`e{e na skalite i mu ja stavi pa Xopatan v race. "Male~ok, siguren sum deka }e й bide potrebna pomo{. Odetete si, ova sega e moja ku}a. "

@enata stana, a o~ite besno i svetea: "Mojot ma` be{e podobar farmer otkolku {to mo`e{ ti bilo koga da bide{. "

"Za toa bi mo`elo da se rasprava," kikotej}i se re~e ~ovekot. "Sekako, toj odli~no proizveduva{e p~enka i ja~men. Be{e finansiski genie vo izborot na posevite so koi gi zadovoluva{e mu{teriite, kako i za toa da postigne najvisoka cena na pazarot. Kakov ~ovek! Me|utoa, edno zaboravi: cenite i posevite gi opredeluva Sovetot na guvernerite. Toj ednostavno ne ja razbira{e politikata na zemjodelieto. ''

"Ti, parazitu nieden", izvika `enata. "Sekoga{ pogre{no procenuva{e i zaludno go ar~e{e skapoto |ubrivo i semeto. Nikoj ne gi kupuva{e tvoite proizvodi, bilo {to da sade{e. See{e po mo~urliva po~va i po ledini i gube{e se. I toa ne ti be{e dosta. I, koga najposle vo se pogre{i, go ubedi Sovetot na guvernerite da ti go otkupi toj tvoj gnie`. "

Xonatan se namr{ti i zamislepo re~e: Zna~i navistina e bespolezno da se bide dobar zemjodelec!

Tuka ne vredi da se bide dobar, odgovori `enata. Mojot ma`, za razlika od ovoj ligu{, ne saka{e da im laska na ~lenovite na Sovetot. Toj se obide ~esno da raboti i da gi prodava svoite proizvodi. Odbi da gi ispolnuva kvotite {to gi opredeli policijata za hrana."

Turkaj}i gi `enata i decata od tremot, ~ovekot promrmori: "Nikoj od selanite ne mo`e da й se sprotivstavi pa policijata za hrana. Tvojot ma` ne e ni prv ni posleden koj se obidel toa da go stori. Sigurno deka za mene e dobro {to i takvi budali se zemjodelci. A sega, begaj od mojata zemja! "

Xonatan й pomogna na `enata okolu decata i okolu baga`ot, a potoa se oddale~ija od nivnata ku}a i od {talata. "[to }e bide sega so vas?", pra{a Xonatan. @enata vozdivna. "Ete, ma`ot mi e vo zatvor i ostanav bez sredstva za `ivot. Cenata na hranata denovive postojano raste i jas ne znam kako }e izlezam na kraj. ]e zavisam od pomo{ta na moite prijateli i rodninite. Da ne se tie, }e morav da go molam Sovetot pa guvernerite za pomo{, a tie toa odvaj go ~ekaat. Ajde moi de~iwa."

@enata, o~ajna, promrmori: "Sovetot vetuva deka }e se gri`i za onie {to }e padnat vo beda... bedata {to tie samite ja sozdavaat. Nivnata mo}nost se zasnova na beda i na vetuvawa. Za svojata velikodu{nost go koristat trudot na drugite lu|e. "

Conatan se fati za stomakot, ~uvstvuvaj}i pove}e ma~nina otkolku glad.

5. PRIKAZNA ZA RIBATA

Otkako pominaa u{te edna milja, Xonatan ja ostavi `enata so decata vo ku}ata na nejzinite rodnini. Tie mu se zablagodarija i go pokanija da ostane kaj niv, no Xonatan re{i da go prodol`i patot.

Nabrgu pristigna do bregot na edno ezerce, kade zate~e eden ribar koj {to ~iste{e nekolku rip~iwa {to gi ulovil vo ezeroto. "Kakov e ulovot?" zapra{a Xonatan u~tivo.

Starecot, i ne krevaj}i go pogledot, odgovori pomalku naluteno:

"Nikakov. Ovie sitpi rip~iwa se se {to uloviv sabajlevo." I prodol`i so ~isteweto na svojot siroma{en ulov.

Bidej}i Xonatan doma dolgo vreme pominuva{e vo ribarewe, sega stru~no go zapra{a starecot: "[to koristevte kako mamka?"

Starecot zamisleno gleda{e vo Xonatan. Potoa re~e: "Nema gre{ka vo mojot na~in na ribarewe, sinko." I prodol`i da raboti. "Go uloviv najdobroto {to ostana vo ova ezero." Xonatan be{e umno mom~e i pomisli dska pove}e }e doznae od starecot ako mol~i. Po pekolku minuti, stariot ribar mu dade znak da mu se dobli`i i da sedne do nego i do ognot {to ~ade{e, za da ja podelat ribata i par~eto leb, {to go ima{e starecot. Xonatan lakomo go golta{e svojot del, iako se ~uvstvuva{e vinoven {to na starecot mu ja izede polovinata od, i onaka, skromnata ve~sra. Otkako zavr{ija, Conatan zamol~e, sosema siguren deka starecot }e ja zapo~ne svojata prikazna.

"Nekoga{ ovde se love{e krupna riba.", re~e stariot ribar ta`po. "No, sega seta riba e ulovena i ostana samo sitnata."

"Ama, neli sitnata riba }e porasne", re~e Xonatan, gledaj}i ja so~nata treva {to raste{e vo plitkata voda pokraj bregot, i kade mnogu ribi bi na{le zasolni{te.

Lu|eto {to sakaat tuka da lovat, ja fa}aat duri i sitnata riba. Ama ne e samo toa, lu|eto frlaat i mnogu otpadoci vo ezeroto. Pogledajte go onoj debel plast {to pliva pa drugata strana. "

Xonatan gleda{e zbuneto. "Zo{to drugite ja lovat Va{ata riba i frlaat otpadoci vo Va{eto ezero?

"O ie, ova ne e moe ezero", re~e ribarot. "toa im pripa|a ia site, kako {umata i potocite. "

"Zna~i, ovie ribi im pripa|aat pa site, pa duri i mene?", pra{a Xonatan, ~uvstvuvaj}i se pomalku vinoven za toa {to so starecot ja podeli nezarabotenata ve~era.

"Ne ba{ sosema", odgovori starecot. "Ona {to mu pripa|a na sekogo, vsu{nost ne mu pripa|a nikomu... se dodeka ribata ne ja zagrize mojata jadica. Toga{ e moja."

" Ne razbiram", se namr{ti Xonatan zbuneto i zboruvaj}i si vo bradata toj povtori: "Ribata pripa|a sekomu, {to zna~i ne mu pripa|a nikomu dodeka ne ja zagrize Va{ata jadica, i toga{, taa Vi pripa|a Vam.

No, Vie ~inite li ne{to, se gri`ite li za nea, i pomagate li da porasne?".

"Sekako ne", podbivno {mrkna starecot, "zo{to ba{ jas da se gri`am za ribata {to sekoj mo`e da ja ulovi i, koga }e posaka, da mo`e da frla otpadoci vo ezeroto. Ako nekoj drug ja lovi ribata i frla otpadoci , toga{ propa|a siot moj trud.

Gledaj}i nata`eno vo ezeroto, starecot dodade: "Mi padna na um, kako bi bilo dobro ezerovo da e moe. Toga{ jas bi se gri`el ribata da bide dobro nahraneta i odgleduvana. Bi se gri`el za ezeroto kako {to sto~arot od sosednata dolina se gri`i za svojot imot. Bi odgleduval najotporna i najkruppa riba, i bidete sigurni deka nikako ne bi mi se provlekle ribokradcite i onie koi go zagaduvaat ezeroto. Bi se pogri`il da...

Xonatan go prekina starecot i go pra{a: "Koj se gri`i sega za ezeroto?"

Liceto na ribarot se skameni. "So ezeroto upravuva Sovetot pa guvernerite. Toj se izbira sekoja ~etvrta godina i gi opredeluva pretstavnicite koi upravuvaat so ribnoto stopanstvo, a dobro se plateni od mojot danok. Od niv se o~ekuva da vodat smetka za ribata i za toa da ne se frlaat otpadoci vo ezeroto. Sme{no e {to site onie {to im se dodvoruvaat na guvernerite, doa|aat vo ribolov i frlaat otpadoci vo ezeroto, kako im e volja."

Otkako malku razmisli, Xopatan zapra{a: "Pa, kako se gri`at za

ezeroto? "

"I samiot gleda{," promrmore starecot. "Pogledni go ovoj mal ulov. Izgleda deka ribite se smaluvaat onolku, kolku se zgolemuvaat platite na direktorite na stopapstvata."

6. KOGA KU]ATA NE E DOM

Utredenta, Xonatan se pozdravi so ribarot i si go prodol`i patot. Najposle zdogleda eden malku pogolem grad, so desetina drveni ku}i i so eden broj pogolemi zgradi. Gradot se {ire{e dlaboko vo dolinata.

Koga dojde do prvite ku}i, zate~e edna grupa lu|e koi, mavtaj}i so seta sila so sekiri i ~ekani, urivaa edna ku}a. Malku podaleku stoe{e edna `ena i gleda{e {to se slu~uva.

Koga й se dobli`i, zabele`a deka `enata e mo{ne vozbudena poradi taa zaglu{uva~ka vreva. "Izgleda deka ima mnogu rabota", zabele`a Xonatan, kako patem, "ku}ava ne izgleda miogu stara, koj e sopstveink i zo{to ja turkaat?"

"Pra{aweto navistina Vi e na mesto," vozvrati `enata besno. "Mislev deka ku}ata e moja, no, sega znam deka ne e."

"Belkim znaete dali e va{a ili ne?"

Ogor~ena, `enata zjae{e vo oblakot od prav {to se podigna otkako urnaa eden yid. "Toa ne e ba{ taka ednostavno. Sopstvenost podrazbira i kontrola na ne{to, a tuka nikoj ni{to ne kontrolira. Se se nao|a pod kontrola na vlastite, spored toa, tie ja poseduvaat i ku}ata {to jas sum ja soyidala." Potoa ja zede hartijata postavena na stolbot {to se u{te stoe{e pred ku}ata. "Vlastite mi opredeluvaat {to mo`am da gradam, kako i koga mo`am da gradam, kako da ja koristam zgradata i koga moram da ja urnam. Dali Ve potsetuva toa na nekoj vid kontrola na sopstvenosta?", so neskriena gor~ina go pra{a taa.

"Pa", se obide Xonatan, so glupav izraz na liceto, "zarem ne bi trebalo Vie da `iveete vo nea i sami da odlu~uvate kako }e ja koristite?"

"Samo dodeka redovno go pla}ame danokot na sopstvenost. Koga ne uspevam da platam, vlastite me isfrluvaat pred da mo`am da ka`am eden zbor." @enata; seta crvena od bes, prodol`i: "Vo posledno vreme toa ~esto se slu~uva, bidej}i danokot pobrgu raste otkolku platite."

"Dali toa zna~i deka ne ste go platile danokot?", zapra{a mom~eto, "pa ovie lu|e zatoa Vi ja turkaat ku}ata?"

"Se razbira deka sum go platila toj proklet danok", svika `enata. "no, toa ne im be{e dovolno. Ovoj pat Sovetot mi soop{ti deka mojot plan na gradba ne se sovpa|a so nivniot... glaven plan na vladata. Za ku}ata mi dadoa nadomestok vo pari, onolku, kolku {to tie smetaa deka vredi, a sega }e ja urnat za tuka da napravat park. Vo centarot na parkot }e bide postaven eden ubav golem spomenik, na eden od vode~kite sovetnici. "

"Barem Vi ja isplatija ku}ata,” re~e Xonatan, pa, otkako razmisli malku, prodol`i: "Dali ste zadovolni so toa kolku Vi platija?"

@enata go pogledna popreku. "Da bev zadovolna, nema{e da dovedat policija, za da bidat sigurni deka }e prifatam. Duri i da mi dadea dovolno, razlikata bi je naplatile od moite sosedi. Inaku, koj bi im go padomsstil toa?! Parite nikoga{ ne izleguvaat od xebot na Sovetot."

Xonatan kimna so glavata i zbuneto zapra{a: "[to pretstavuva vladiniot plan?"

"Toj plan go opredeluva sekoj koj ima politi~ka mo}", odgovori `enata so gnev. "Da mo`ev cel `ivot da tr~am po politi~kata mo}nost, }e mo`ev sekomu da mu gi nametnuvam svoite planovi. Toga{ }e mo`ev da odzemam ku}i, namesto da gi gradam."

"No, sekako e potreben plan za da se dotera gradov", re~e Xonatan, o~ekuvaj}i odobruvawe. Se obiduva{e da najde logi~no objasnenie za nevoljata {to ja snajde `enata.

"Zarem ne treba da й uka`eme doverba na vladata koja predlaga

takov plan?"

@enata poka`a so raka vo pravec na gradot. "Odi i uveri se samiot. Ostrovot Koroda e preplavep so nevideni proekti od vladata... i site tie se planirani, a od planiranite polo{i se samo dovr{enite proekti. Proektite bea plateni mnogu pove}e otkolku {to veti Sovetot. A tie proekti taka neve{to se izraboteni, {to ni jas ni ti, ne bi dale nitu para za edna takva rabota. Zatoa, vladata gi ispla}a so parite od danokot, a dogovorite gi sklu~uva so prijateli koi podocna im pomagaat da bidat pzbrani vo Sovetot. "

Poka`uvaj}i so prstot vo Xonatan taa prodol`i: “Grade`nicite bi trebalo da gi poka`at svoite sposobnosti pred da se prifatat za nekoj sloboden proekt. Gluposta kako da e opravdanie za sekoj nivni plan. Zarem mudroto planirawe treba so sila da im se nametnuva na lu|eto? Tie {to se potpiraat na silata, ne ja zaslu`uvaat Va{ata doverba."

7. PREMESTENI OD SVOJATA PRIRODNA SREDINA

Xonatan go prodol`i svojot pat razmisluvaj}i za zaado~nite zakoni, so koi se zapozna na ostrovot Koroda. "Sekako deka narodot nema da izbira vlada ili da podnesuva zakoni koi ne mo`at da mu ovozmo`at blagosostojba"., si vele{e toj. Okolu nego se be{e zeleno, a vozduhot be{e tolku prijaten i topol, {to Xonatan, odej}i kon gradot, u`iva{e vo pro{etkata.

Nitu ne zabele`a deka se najde na patot na koj od obete strani se izdiga{e neobi~na `elezna ograda. Od desnata strana, zad ogradata, zdogleda ~udni `ivotni od razni golemini i formi. Od drugata strana, zad ogradata, stoeja desetina lu|e i `eni, oble~eni vo zebresti ko{uli i pantaloni. Gletkata na ovie dve grupi koi stoeja edni sproti drugite, be{e mo{ne ~udna.

Xopatan go zdogleda ~uvarot, vo kafeava uniforma, koj mafta{e so kus drven stap i se {eta{e gore-dolu pred vlezot od levata strana. Xonatan odlu~i da mu prijde.

"Ve molam", pra{a toj, "mo`ete li da mi ka`ete, zo{to slu`i ovaa visoka ograda?"

Se u{te mavtaj}i so stapot, vo ritmot na svoite ~ekori, ~uvarot gordo odgovori: "Toa e ograda od na{ata zoolo{ka gradina".

"O", re~e Xonatan, zagledan vo surijata `ivotni so golemi opa{ki, {to skokaa po yidovite na kafezite.

Stra`arot, naviknat da vodi grupi od ovde{nite deca, go zapo~na, po koj znae koj pat povtoreniot govor: "]e vidite deka vo na{ava zoolo{ka gradina imame izvonreden izbor na `ivotni. Od onaa strana, pak, gi ~uvame `ivotnite, sobrani od site strani na svetot. Ogradata gi dr`i sobrani na edno mesto, za narodot da mo`e da gi gleda. Ne smeeme da gi pu{time da skitaat naokolu za da ne povredat nekogo".

"Sigurno ve ~ine{e mnogu za da gi najdete site ovie `ivotni, da gi uvezete, a potoa, i da se gri`ite za niv", re~e Xonatan. ^uvarot, odmavnuvaj}i so glavata, se nasmevna i re~e: "Site vo gradot, osven mene, pla}aat danok za zoolo{kata gradina."

"Site?" pra{a Xonatan.

"Pa, nekoi se obiduvaat da gi izbegnat svoite obvrski. Nekoi gra|ani, {to ne sakaat da platat, velat deka nemaat nikakvi interesi da gi vlo`uvaat svoite pari vo zolo{kata gradina. Drugite odbivaat bidej}i smetaat deka `ivotnits treba da se izu~uvaat isklu~ivo vo svoeto prirodno `iveali{te.”

Stra`arot se svrte kon ogradata {to se nao|a{e zad nego, provlekuvaj}i go stapot po te{kata `elezna porta. Gra|anite koi odbivaat da platat danok za zoolo{kata gradina, gi smestuvame tuka, zad re{etki. Toga{ e mo`no takvite lu|e da se prou~uvaat, bidej}i im e onevozmo`eno da skitaat naokolu i da mu nanesuvaat {teti na op{testvoto so svojata urnuva~ka tvrdoglavost. "

Xonatan za~uden, vrte{e so glavata. Sporeduvaj}i gi dvete grupi zad re{etkite, i samiot se pra{a dali i bi pla}al za odr`uvawe na dvete strani na zoolo{kata gradina. So racete ja stiska{e `eleznata pra~ka dodeka razmisluva{e za gordite lica na zato~enicite. Se svrte kon ~uvarot i ispituva~ki go posmatra{e negovoto nadueno lice, a ~uvarot, vrtej}i so stapot, postojano ode{e tamu-vamu, pred portata.

Xonatan go prodol`i svojot pat, no, se svrte u{te edna{ da ja pogledne ogradata, pra{uvaj}i se, koi lu|e se pogolema opasnost za op{testvoto, onie zad ogradata ili ovie od ovaa strana.

8. PE^ATEWE NA PARI

Pred Xonatan se uka`aa gradskite yidini, so cela niza te{ki, {iroko otvoreni, drveni porti. Nekoi lu|e bea ka~eni na kowi, nekoi nosea kutii i drug baga`, nekoi vozea koli so razni formi i golemina, i site, pominuvaj}i niz portite vleguvaa vo gradot. Xonatan se ispravi, go istrese pravot od svojata partaliva ko{ula i, zaedno so drugite, vleze vo gradot.

[totuku pomina niz portata, slu{na stra{na vreva od nekoja ma{ina. {to doa|a{e od vtoriot kat na edna golema ku}a, so crveni tuli. Brzoto, ritmi~no ~ukawe, potsetuva{e na pe~atnica. "Bi mo`el da pobaram nekoj lokalen vesnik", pomisli Xonatan. "Bi pro~ital se za ostrovot Koroda i negovite `iteli. Mo`ebi bi nau~il kako da se vratam doma. "

Zamina zad agolot na zgradata za da go najde vlezot i naleta na eden ubavo oble~en par {to {eta{e raka pod raka. "Prostete", se izvinuva{e Xonatan, "mi se ~ini deka ne mo`am da go najdam vlezot na novinskata ku}a, dali }e sakate da mi go poka`ete..."

"Damata se nasmevna, a gospodinot go ispravi Xonatan. "Bi rekol deka ste zgre{ile, mlad gospodine, ova e dr`avna pe~ataica na pari, a ne novinska ku}a."

"O", vozdivna Xonatan razo~arano. "se nadevav deka tuka }e najdam nekoi podobri vesnici."

"Zo{to si taka razo~aran?" go zapara{a ~ovekot, "razveseli se malku. Ovoj zavod e pozna~aen i e izvor na mnogu pogolema sre}a, otkolku novinskata ku}a. Zarem ne e taka, mila?", й se obrna ~ovekot na damata, tapkaj}i ja po raka.

"Da, toa e vistina", vozvrati taa smeej}i se. "Pe~atat golemi koli~ini pari za da gi napravat lu|eto sre}ni.1'

"Mo`ebi tuka bi na{ol re{enie kako da zaminam od ostrovot", pomisli Xonatan. "Mo`ebi na nekoj na~in bi mo`el da kupam brodski bilet. Odli~na ideja", se razveseli Xonatan i re~e glasno: "I jas bi sakal da bidam sre}en , ako mo`am da otpe~atam malku pari... "

"A, ne," go prekina ~ovekot, zakanuva~ki maftaj}i mu so prstot pred liceto. "Toa ne doa|a predvid, taka li e mila?"

"Se razbira", dodade `enata. "Tie {to pe~atat pari neovlasteno i bez dozvola od vladata, gi proglasuvaat za falsifikatori i gi frlaat v zatvor. Nie ne podnesuvame takvi neranimajkovci vo na{iot grad.

^ovekot silno ja zatrese glavata. "Koga falsifikatorite pe~atat pari i gi tro{at, ulicite se polnat so pari i se namaluva vrednosta na parite na site drugi. Sekoj {to ima za{tedeni pari ili utvrdena plata, nabrgu sfa}a deka parite mu se obezvredeni. "

"Mislam deka rekovte deka pe~ateweto na mnogu pari gi usre}uva lu|eto", re~e Xonatan, murtej}i se, ubeden deka ne{to tuka ne mu e jasno.

"Da, toa e vistina", odgovori `enata. "No, pod uslov da se izrabotuvaat vo dr`avnata pe~atnica", ja prekina ~ovekot i ne dozvoli taa da ja zavr{i mislata. Tie tolku dobro se poznavaa {to mo`ea zaemno da gi dovr{uvaat mislite, {to na Xonatan mu se stori mo{ne zabavno. "Ako parite se dr`avni, toga{ toa ne e falsifikat. "

"Toa se deficitarni finansii," prodol`i `enata, kako da izgovara nau~en tekst.

"I, ako toa se raboti slu`beno, toga{ tie {to pe~atat pari ne se kradci," dodade ~ovekot.

"Sekako ne se," go dopolni `enata. "Tie {to gi tro{at parits se ~lenovi na Sovetot na guvernerite. "

"Da" prifati ~ovskot, "I tie se mo{ne velikodu{ni. "Parite gi tro{at na proektite za lojalni lu|e, a tie pak se tolku dobri {to glasaat za niv. ''

Gledaj}i vo Xonatan, go zapra{aa vo eden glas: "Zarem Vie ne bi glasale za niv?"

Dodeka dvajcava go is~ekuvaa odgovorot, Xonatan malku razmisli.

"Edno pra{awe, se odlu~i toj, najposle: "{to se slu~uva so site plati i penzii? Ka`avte pred malku deka tie se obezvredeni koga se pe~atat mnogu pari. Dali toga{ site se sre}ni?"

Tie se zagledaa, a gospodinot odgovori: "Sekako deka se sre}ni so sovetnicite. Narodot e sre}en koga vladata tro{i mnogu pari na nego, i kogo go interesira od kade doa|aat parite?"

"Pa, kogo toga{ narodot go obvinuva {to platite i penziite mu se obezvredeni?, zapra{a Xonatan.

Sega `enata po~na da objasnuva: "Sovetnicite mo{ne sovesno gi istra`uvaat korenite na problemite na ostrovot. Tie konstatiraa deka lo{ata sre}a i lo{oto vreme se glavnite pri~ini."

"I", se ufrli ~ovekot, so zna~aen izraz na liceto, "ne zaboravajte gi doselenicite."

"Da, poseben problem se doselenicite", re~e `enata, kimaj}i so glavata. "Ostrovot ni go opsednuvaat neprijateli koi so visoki ceni go potkopuvaat na{eto stopanstvo. Vo sekoj slu~aj, }e ne uni{tat so visokata cena na kerozinot."

"Ili so niskite", dodade ~ovekot. "Postojano se obiduvaat da ni prodavaat hrana i obleka po katastrofalno niski ceni. No, Sovetot na guvernerite so niv strogo postapuva."

"Mu blagodarime na Gospoda {to imame mudar sovet, koj znae da razlikuva koi se vistinskite vrednosti za nas", re~e `enata nasmevnuvaj}i se zadovolno.

Gospodinot ja dopre {apkata, a `enata so {iroka nasmevka kimna so glavata i se oddale~ija od Xonatan.

9. MA[INA ZA SONI[TA

Xonatan se pro{eta do slednata ulica, razmisluva}i patem kako da se vrati doma. Mo`ebi nekade vo blizina postoi pristani{te kade mo`e da pobara rabota, na nekoj brod, {to pominuva tuka. Razmisluvaj}i taka, zdogleda eden suv ~ovek, oble~en vo dre~liv crven elek, so slamena {apka pa glavata. ^ovekot se ma~e{e da natovari edna ogromna ma{ina na kolata. Koga go vide, ~ovekot go povika Conatan:

"Ej, mom~e, }e ti dadam edna srebrepa pari~ka ako mi pomogpe{ ova da go patovarime. "

"Dobro", re~e Conatan, ne znaej}i {to drugo da odgovori. Vpro~em, ~ovekot deluva{e umno i, mo`ebi, }e mu pomogne so dobar sovet. Najposle, so golema maka, nekako im uspea da ja natovarat ma{inata. Bri{ej}i ja potta od ~eloto, Xonatan, celiot zadi{en, napravi ~ekor nanazad i go pogledna predmetot na svojot trud. Be{e golem, ~etvrtest, so ubavi {ari, izgravirani na sjajno `elezo, oboeno so dre~livi boi. Na vrvot stoe{e golem rog, tokmu onakov kako {to Xonatan ima{e videno doma na gramofoiot koj {to se naviva{e so ra~ka.

"Kolku se ubavi boite i {arite", re~e Xonatan. "Zo{to slu`i toj golem rog na vrvot?"

"Dobli`i se odnapred mom~e i pogledni sam." Xonatan se ka~i na kolata i go pro~ita natpisot napi{an so elegantni zlatni bukvi:

GOLI GOMPEROVA MA[INA ZA SONI[TA... se {to sonuva{ }e ti se ispolni! "

"Ma{ina za soni{ta?", povtori Xonatan, "sakate da ka`ete deka taa gi ispolnuva soni{tata? ''

"Se razbira, sekako" - re~e ~ovekot, otkako ja odvrti i poslednata zavrtka i ja simna plo~ata od zadnata strana na ma{inata. Pred niv ima{e sosema prazen prostor i ne{to {to potsetuva{e na mehanizam od gramofon, sli~en na nivniot {to go imaa doma. Ovoj nema{e ra~ka, no izgleda{e deka ima nekoja pru`ina so koja se razdvi`uva ma{inata, a od nea se slu{a{e nekakva ta`na muzika i vreva. "Eh", vozdivna Conatan, "vnatre ima samo eden star gramofon."

"A {to o~ekuva{e?" pra{a ~ovekot, "samovila, vol{ebnica?"

"Pa, ne znam, mislev deka ma{inata e malku poinakva. Vsu{nost, taa treba da bide ne{to posebno, za da mo`e na lu|eto da im gi ispolnuva soni{tata."

^ovekot go spakuva alatot i na Xonatan mu se vnese v lice. Itra nasmevka mu preleta preku suvoto lice, dodeka, ne trepkaj}i, gleda{e vo Xonatan. "Zboruvaj, mom~e, zboruvaj, potrebni se samo zborovi za da se ostvarat nekoi soni{ta. Problemot e vo toa {to nikoga{ ne se znae koga eden son }e se ostvari. "

Gledaj}i deka Xonatan ne go razbira, prodol`i: "Lu|eto sonuvaat, samo ne znaat kako da gi ostvarat soni{tata. Taka li e?" Xonatan kimna so glavata bez da prozbori nitu eden zbor.

"]e ufrli{ pari~ka, }e go svrti{ klu~ot, a ovoj star gramofon postojano }e emituva edna prijatna poraka. Porakata sekoga{ e ista i, sekoga{ ima mnogu fantasti koi so zadovolstvo ja slu{aat."

"Kakva e porakata?" – pra{a Xonatan.

"Ednostavna. Taa im sugerira na lu|eto da mislat na ona {to sakaat da im se ostvari." ^ovekot pogledna naokolu za da se uveri deka nikoj ne go slu{a. "A potoa, im objasni na sonuva~ite kako toa da go ostvarat. Moram da priznaam deka toa go pravi na mo{ne ubedliv na~in."

"Sakate da ka`ete deka taa gi hipnotizira? ", pra{a Xonatan sosema zbunet.

"O, ne, ne", se sprotivstavi ~ovekot. "Taa na lu|eto im zboruva deka se dobri i deka se {to posakale e ubavo, tolku ubavo, {to treba i da go pobaraat. "

"I toa e se?" pra{a Conatan so po~ituvawe.

"Toa e se."

Xonatan malku razmisluva{e, za, najposle, da pra{a: "[to najmnogu baraat tie sonuva~i?"

^ovekot ja zede pumpi~kata so maslo i zapo~na da gi podma~kuva trkalcata na mehanizmot. "Pa, najmnogu zavisi od toa kade }e ja postavam ma{inata. ^esto ja postavuvam pred fabrikite kako {to e ovaa." I ~ovekot so palecot poka`a na dvokatnicata {to stoe{e na drugata strana od ulicata i li~e{e na diva gradba. "Nekoga{ stojam i pred o{ptinata. Ovde{nive lu|e postojano se vo potraga za pari. Znae{, vi{okot na pari sekoga{ dobro doa|a. "

"Toa ve}e go slu{nav", re~e Xonatan pretpazlivo. "Dali uspevaat da gi dobijat?"

^ovekot se oddale~i od ma{inata i gi izbri{a racete so krpa. "Sekako deka nekoj gi dobiva", re~e toj poka`uvaj}i so prstite. "I toa mo{ne ednostavno. Fantazerite vr{ea pritisok na Sovetot na guvernerite, baraj}i od nego da donese zakon so koj fabrikite bi morale tri pati da im gi zgolemat platite na rabotnicite. Baraa i drugi privilegii od fabrikite."

"Kakvi privilegii?" pra{a Xonatan.

"Vo vrska so osiguruvaweto. Znae{, dobra rabota e ~ovek da e siguren. Zatoa, fantazerite baraa da se vovede zakon {to bi gi prisilil fabrikite, na rabotnicite da im pla}aat zdravstveno i socijalno osiguruvawe, pa duri i vo slu~aj na smrt."

"Pa, toa e prekrasno!", svika Conatan, svrtuvaj}i se da ja pogledne fabrikata. "Sigurno se mnogu sre}ni." Malku lu|e minuvaa niz ulicata. Zgradata deluva{e mra~no i bezbojno, so neosvetleni prozorci.

^ovekot go zavr{i podma~kuvaweto i povtorno gi stegna zavrtkite. Otkako gi izbri{a racete so krpa, be{e gotov da trgne. No Xonatan skokna od kolata i pak mu se obrna na ~ovekot: "Velite deka bile sre}ni i blagodarni. Ve nagradija li so ne{to, ve ~estija li so ve~era, so koja go proslavija uspehot?" "Ni zbor za toa", re~e ~ovekot, "Za malu sno{ti }e mi ja uni{tea ma{inata za soni{ta. Mavaa so kamewa, tuli i so se {to im se najde pri raka. Gleda{, v~era im ja zatvorija fabrikata i tie mislat deka ma{inata e vinovna za se. "

"A zo{to e zatvorena fabrikata?"

"Izgleda deka ne mo`ela da zaraboti tolku pari za da gi isplati rabotnicite."

"No", re~e Xonatan, "pa, toa zna~i deka soni{tata voop{to ne se ostvareni. Ako fabrikata e zatvorena, nikoj nema da primi plata, nikoj

nema da bide osiguren, nikoj ni{to ne dobiva. Vie ste obi~en la`go, gospodine Gompres. Rekovte deka ova e ma{ina za soni{ta..."

"E, zastani malku, mom~e. Vo sekoj slu~aj soni{tata nekomu mu se ostvarija. Jas rekov deka nikoga{ ne se znae komu }e mu se ostvarat. Se slu~uva, koga nekoja fabrika na Koroda }e se zatvori, da se ostvari sonot nekomu preku moreto. Se otvora nekoja fabrika nadvor od ovaa zemja, pa ostrovot Nik, na primer, samo na eden den edrewe odovde. Tamu ima mnogu novi zdelki i podobnosti. {to se odnesuva do mene, moe e samo da gi sobiram parite od ma{inata, bilo {to da se slu~i.

Xonatan mora{e dobro da razmisli. Zna~i postoe{e na~in da otplovi od ovoj ostrov. "Kade se nao|a ostrovot Nik?"

"Vedna{ zad horizontot."

"@itelite na toj ostrov imaat ista fabrika kako {to e ovaa, za obleka, Koga tro{ocite ovde rastat, nivnata fabrika dobiva pove}e pora~ki i pove}e rabota, a toa zna~i socijalno osiguruvawe, plati i podobar `ivot. "

Gospodin Gompers ja vrzuva{e ma{inata so remeni, so nasmevka re~e: "Ovde{nive sonuva~i sakaa da pe~alat... no ostanaa so kusi rakavi. Taka lu|eto od drugata strana go ostvaruvaat ona za {to lu|eto tuka me~taat."

^ovekot sedna vo ko~ijata i gi optegna remenite. Xonatan izvika:

"Kade odite sega?"

"Tamu kade {to mo`am dobro da pe~alam", re~e i si zamina.

10. KUPUVAWE NA MO]TA

Dodeka Xonatan stoe{e taka, ne znaej}i na koja strana da pojde, na nego naleta edna krupna i vesela `ena. Bez dvoumewe mu ja grabna desnata raka i po~na silno da ja trese. "Kako ste, kakov prekrasen den! ", mu se obrna taa so isprekinat glas, tresej}i mu ja i ponatamu rakata. Jas sum Ledi Bes Tvid, sovetnik, }e Vi bidam mnogu blagodarna ako so Va{iot glas pridonesete za mojot povtoren izbor."

"Navistina?", re~e Xonatan, ne znaej}i {to drugo da ka`e. @enata zboruva{e tolku brzo i taka naglasuvaj}i go sekoj zbor, {to Xonatan mora{e da se povle~e nanazad. Toj nikoga{ nema{e sretnato persona koja pove}e zborovi iska`ala vo eden mig.

"O, da", prodol`i `enata, ne obrnuvaj}i vnimanie na negoviot odgovor, "i spremna sum dobro da ti platam."

"Da mi platite za glasawe? Zapra{a Xonatap zbuneto, mr{tej}i go ~eloto.

"Se razbira deka ne mo`am da ti platam so pari, toa bi bilo nezakonito, duri i podmituvawe". @enata mu namigna lukavo i go bucna so laktot vo rebrata..."No mo`am da ti dadam ne{to isto taka vredno kako {to se parite... i mnogu povredno od tvojot pridones."

"Toa bi bilo dobro", odgovori Xonatan, i vide deka taa voop{to i ne go slu{a. "So {to se zanimava{? Mo`am da ti obezbedam pomo{ od vladata... zaemi, dozvoli, subvencii, osloboduvawe od danokot. Ako saka{, mo`am da ja uni{tam tvojata konkurencija, so zakoni, odredbi, inspekcii i pameti. Ne postoi podobra investicija vo svetot, otkolku dobro izbran politi~ar. Mo`ebi saka{ da ti se izgradi nov pat ili park vo tvoeto sosedstvo? Mo`ebi nekoja golema zgrada.

"Zastanete", svika Xonatan, obiduvaj}i se da ja zapre rekata zborovi. "kako mo`ete da mi dadete pove}e od ona {to sum vi dal jas? Zarem ste tolku bogati i {irokogradi?"

"Jas bogata? Bo`e, Gospode!" se zaprepasti Ledi Tvid. "Ne sum bogata, barem ne zasega, a {to se odnesuva do {irokogradosta, bi mo`elo da se ka`e. Vo sekoj slu~aj, nemam namera da ti platam od svojot xep. Jas raspolagam so dr`avni pari. Znae{... parite {to gi sobiram od danokot... so niv mo`am da bidam mnogu dare`liva... no samo sprema vistinskite lu|e."

Na Xonatan se u{te ne mu be{e jasno {to saka{e da ka`e taa. "No, ako go otkupi mojot pridones i mojot glas, zarem toa ne e podmituvawe?"

"@enata grubo se nasmea. "}e bidam otvorena so tebe, mili moj prijatelu. " Mu ja prefrli rakata preku ramoto i go stisna cvrsto do sebe, taka {to na Xopatan mu stana neprijatno. "Toa e mito, no toa e vrz osnova na zakonot koga politi~arot koristi tu|i pari, a ne svoi. Isto taka ne e dozvoleno koga parite se davaat za opredeleni politi~ki otstapuvawa, osven ako toa ne se nare~uva kako pridones za kampawa. Toga{ e se vo red. Ako ti e neprijatno da mi go dade{ li~no, mo`e{ da zamoli{ nekoj svoj prijatel, rodnina ili sorabotnik, da mi go dade vo tvoe ime. Dali razbira{ sega?"

Xonatan odmavna so glavata. "Se u{te ne gledam razlika. Mi se ~ini deka podmituvaweto na lu|eto za da glasaat ili da pravat razni otstapki, se u{te e potkupuvawe, bez ogled na toa za kogo se raboti i ~ii pari se vo pra{awe. Ne e va`no kako }e go nare~eme, ako stanuva zbor za ista rabota."

Ledi Tvid blago mu se nasmevna na Conatan, so `elba da go ubedi:

"Mil moj prijatele, mala prisposobenost nema da ti bide premnogu. Bi doteral daleku koga bi prifatil da й slu`i{ na vladata. Da gleda{e poinaku na rabotite, sigurna sum deka bi mo`ela da ti najdam rabota vo moeto ministerstvo, {tom povtorno }e me izberat. Ajde, mora da ima{ nekoja `elba."

Xonatan i natamu bara{e objasnenie. "[to imate Vie od toa {to parite od danokot se davaat vo fondot za kampawa, mo`ete li da gi zadr`ite tie pari?"

"Gleda{, eden del od niv mo`am da go iskoristam za svoite potrebi, no toj, glavno, mi obezbeduva priznanie i doverba, popularnost, po~ituvawe, mesto vo istorijata.... i pove}e glasovi", re~e Ledi Tvid. Glasovite pretstavuvaat mo}, a ni{to ne sakam tolku mnogu

otkolku da vlijaam vrz `ivotot, slobodata i imotot na site lu|e koi `iveat na ovoj ostrov. Dali mo`e{ da zamisli{ kolku lu|e mi doa|aat za golemi i mali uslugi? U{te dodeka bev male~ka, sonuvav, eden den da stanam va`na li~nost."

Na Xonatan mu be{e neprijatno vo nejzinata pregratka, pa, izvitkuvaj}i se, uspea da se izvle~e. Sepak, Ledi Tvid cvrsto go dr`e{s za rakata. "Vo sekoj slu~aj, toa e dobro i za Vas i za Va{ite prijateli. A zarem drugite ne se vozbuduvaat {to parite se tro{at za da se kupat glasovi, uslugi i mo}. "

"Sekako", odgovori taa. I stanuva{e se popesimpati~en. "Taka stanav lider na reformata. "

Najposle, koga Xonatan ja oslobodi rakata, Ledi Tvid ja krena svojata ogromna tupanica. "So godini rabotam na prednacrtite na zakonite, za da mo`am ne{to da dobijam od politikata. Postojano zboruvam deka sme vo golema kriza i mnogu glasovi osvoiv so vetuvawata deka }e sprovedam reforma." Zastana i nasmevnuvaj}i se vozdr`ano, prodol`i: "Na moja sre}a, }e mo`am da gi sprovedam svoite zakoni se dodeka vrednite otstapki mo`at da se prodavaat. "

Ledi Tvid povtorno se zagleda vo Xonatan, so svojot pronikliv pogled, posmatraj}i go negoviot beden izgled. "Nikoj nema da ti dade nitu para, barem zasega, ako nema{ da ponudi{ nekakva usluga. Toa e vo direkten odnos. Me|utoa, so tvojot naiven izgled i so vistinskata poddr{ka od moja strana, so nova obleka i ubava frizura., sigurna sum deka }e go dupliram voobi~aeniot broj na glasovi {to mu se davaat na eden po~etnik. Pobaraj me vo palatata na guvernerite i }e vidi{ {to }e mo`am da storam. "

Po ovaa zabele{ka Xonatan pove}e ne й be{e interesen na Ledi Tvid. Otkako zabele`a grupa rabotnici koi stoeja od drugata strana na ulicata, pred zatvorenata fabrika i izgledaa nekako izgubeni, taa se svrte i so cvrsti ~ekori otide kaj niv, vo potraga za novi `rtvi.

11. BERBERI OSUDENI NA SMRT

Vo drugata ulica Xonatan zdogleda policaec, koj sedej}i na kameniot rab od plo~nikot, ~ita{e vesnik. Be{e dosta nizok i ne be{e postar od Xonatan. Toj, bidej}i be{e vospitan da gi po~ituva pretstavnicite na zakonot, po~ustvuva izvesna hrabrost otkako ja zdogleda sinata uniforma, i mom~eto komu na pojasot mu vise{e revolver. Mo`ebi pozornikarot }e go upati do pristani{teto.

Zadlabo~en vo svojot vesnik, policaecot ne go ni zabele`a Xonatan. A toj, frli pogled preku ramoto na policaecot i na naslovanata stranica pro~ita senzacionalna vest: "Smrtna kazna za berberite von zakopot".

"Smrtna kazna za berberite?" izvika Xonatan iznenadeno.

Policaecot go pogledna.

"Prostete", re~e Xonatan, "Ne bi sakal da Vi dodevam, no ne mo`ev a da ne go zabele`am naslovot. Dali toa za kaznuvaweto na berberite e nekoja pe~atna gre{ka?"

"Da vidime." Policaecot po~na da ~ita: "Sovetot na guvernerite {totuku odlu~i, sekoj {to }e bide faten, bez dozvola da potstri`uva kosa, da bide kaznet so smrtna kazna. {to e tuka tolku neobi~no?"

"Zarem ne e toa prestrogo za eden tolku bezna~aen prekr{ok?"

"Pa, i ne e", odgovori policaecot. "Smrtnata kazna e posledna merka koja stoi nad site na{i zakoni ... duri i za najmal prekr{ok."

Xonatan gi okokori o~ite: "Zarem bi osudile nekogo na smrt samo zatoa {to potstri`uva bez dozvola?"

"Sekako deka }e go osudam", odgovori policaecot, udiraj}i po revolverot. "Iako toa retko se slu~uva."

"Zo{to?"

"Pa, sekoj prekr{ok se odmeruva spored raste~kata skala, a toa zna~i deka kaznata se zgolemuva dokolku nekoj pove}e se sprotivstavuva. Taka, na primer, ako nekoj saka da potstri`uva bez dozvola, }e bide prisilen da plati kazna, a ako odbie da plati kazna ili prodol`i da potstri`uva, toga{ takviot prestapnik }e bide uapsen."

"Megutoa", prodol`i so seriozen ton, ako se sprotivstavuvaat ia apseweto, toga{ takvite kriminalci strogo se kaznuvaat, spored raste~kata skala." Policaecot, so namurteio lice, re~e: "Najposle mo`at da bidat i strelani. Kolku pove}e se sprotivstavuvaat, im sleduva pote{ka kazna. "

Ovoj u`asen razgovor go rasta`i Xonatan. "Zna~i, kako posledna merka, zad sekoj zakoi stoi smrtna kazna?" - pra{a, i se u{te pe gubej}i nade`, dodade: "Vlastite verojatno opredeluvaat smrtna kazna samo za najbrutalni zlo~ini, kako {to se ubistva i oru`eni grabe`i?"

"Ne sekoga{", re~e policaecot, "so zakonite reguliran siot li~en i deloven `ivot. Stotici profesionalnй zdru`enija gi {titat svoite ~lenovi so dozvolite {to im gi davaat na stolarite, na medicinskiot personal, na vodoinstalaterite, smetkovoditelite, pravnicite i drugite."

"Kako toa se za{titieni tie so dozvoli?", pra{a Xonatan.

"Brojot na dozvolite i na kvalifikaciite e pod stroga kontrola. Taka se eliminira ne~esnata koikurencija, {to ja sozdavaat strancite so svoite novi idei i so poniskite ceni, koja bi gi zagrozila tradicionalnite izvori na sredstvata na na{ite najuva`eni profesionalci. "

"Dali so dozvolite se {titi op{testvoto?" zapra{a Xonatan.

"Taka velat", odgovori policaecot. "Zdru`enijata {to izdavaat dozvoli imaat monopol vo sekoja profesija, {to e blagodet za op{testvoto. Jas za toa vodam smetka. Od druga strana, mojot pretpostaven, na Akademijata, mi re~e deka morame da gi poddr`uvame zakonite protiv mopopolite, bidej}i konkurencijata e korisna za op{testvoto.

"Pa, koj e vo pravo?" pra{a Xonatan.

Policaecot gi krena ramenicite. "Ne sum povikan da go istra`uvam zakonot. Jas treba da se pridr`uvam kon zakonot, a ne da go izmisluvam. Sovetot ia Guvernerite ediostavno mi nalo`uva na kogo treba da go naso~am revolverot."

Zabele`uvaj}i deka Xonatan e po{ten, policaecot se obide da go ohrabri: "Nemojte toa da Ve zastra{uva. Za smrtnata kazna retko se zboruva, kako {to i retko se slu~uva. Malkumina se obiduvaat da se sprotivstavuvaat, bidej}i mnogu revnosno ja vospituvame mladinata da bide poslu{na."

"Dali nekoga{ ste go upotrebile svojot revolver?" - pra{a nervozno Xonatan, pritoa gledaj}i vo revolverot.

So izve`bani dvi`ewa policaecot go izvle~e revolverot od futrolata i pomina so rakata preku ~eli~nata cevka. "Samo edna{. Ovoj rsvolver i jas se zakolnavme deka }e gi {titime `ivotite i imotot na site lu|e od ovoj ostrov. Bi mo`elo da se ka`e deka i zaemno dobro se gri`ime."

"Koga go upotrebivte?", pra{a Xonatan.

"^udno e toa {to me pra{uvate", namurteno odgovori policaecot. "Eve, ve}e pomina edna godina otkako sum na ovaa dol`nost i nemav prilika da go upotrebam se do ova utro. Nekoja `ena se zbudalila i po~na da й se zakanuva na ekipata za urivawe. Veli deka }e ja vrati nazad svojata ku}a. Ha! Kolku e sebi~io toa."

Srceto na Xonatan po~na zabrzano da mu tupka. Da ne be{e toa `enata {to pred malku ja sretna?

Policaecot ne go zabele`a zagri`eniot izraz na liceto na Xonatan. "Mene me povikaa da ja nagovoram `enata da se prndade", prodol`i toj, "dokumentite bea v red, no ku}ata bs{e opredelena za urivawe, za na nejzino mesto da se podigne memorijalen park za Ledi Tvid,"

"I, {to se slu~i?", odvaj pro{epoti Xonatan.

"Se obidov da ja vrazumam. I ka`av deka bi mo`ela da pomine so nekoja pomala kazna ako mirno pojde so mene. Me|utoa, koga po~na da mi se zakanuva i da me goni od svojot imot, e, toga{ toa be{e jasen slu~aj na sprotivstavuvawe na apseweto."

12. KAVGI VO BIBLIOTEKATA

Pominuvaj}i preku gradskiot plo{tad, Xonatan naide na golema turkanica. ^ovek i `ena se trgaa za kosi i se kubea. Xonatan se dobli`i do niv za da vidi zo{to se tepaat.

Tokmu koga pristigna, policijata po~na da gi razdeluva, Xonatan dopre so lakotot eden od posmatra~ite i go pra{a: "Ka`ete mi, Ve molam, zo{to tolku se luti eden na drug?" Edna male~ka i slaba starica po~na da mu objasnuva: "Ovie dvajca kavgaxii so godiii se napa|aat okolu knigite vo javnata biblioteka. ^ovekot ima zabele{ka {to mnogute knigi se polni so bezvreden seks i nemoral i bara takvite knigi da se isfrlat i da se zapalat, a taa ~ovekot go narekuva -voobrazen puritanec"

"Dali toa zna~i deka `enata saka da gi ~ita tie kiigi?", pra{a Xonatan.

"Mo`ebi", dofrli eden drug, visok ~ovek koj dr`e{e dete za raka. "I taa ima zabele{ki na drugi raboti, no toa se odnesuva na drugi knigi i tvrdi deka vo mnogute drugi knigi vo bibliotekata ima mnogu pove}e seks i rasizam. Bara da se isfrlat tie knigi i, spored nejziniot spisok, da se kupat drugi knigi. "

Vo me|uvreme, policijata gi vrza dvajcata u~esnici vo tepa~kata i gi odvle~e niz ulicata. Xonatan kimna so glavata i vozdivna:

"Pretpostavuvam deka policijata gi uapsi poradi ovaa tepa~ka!"

"Ne, se nasmea `enata, "dvajcata se uapseni zatoa {to odbile da platat dapok za bibliotekata. Spored zakonot, sekoj mora da plati danok za site knigi, gi sakal niv ili ne."

"Zo{to policijata ne im dozvoluva da gi zadr`at svoite pari, taka {to da mo`at da otvaraat novi ili da gi pomagaat bibliotekite, po sopstven izbor? Toga{ bi go pla}ale samo ona {to go smetaat kako vredno", se obide Xonatan da gi ubedi.

"Vo toj slu~aj mojata }erka ne bi mo`ela da ja koristi bibliotekata", re~e ~ovekot, davaj}i mu na devoj~eto golemo crveno jabolko, koe {totuku go kupi od zarzavat~ijata.

"Zastani malku, drugar," se vme{a edna `ena, gledaj}i go strogo. "Zarem ne e isto tolku va`na hranata za nejzinata glavi~ka, kako onaa za nejzinoto stoma~e? Dali Va{ata }erka podobro }e se hrani ako politi~arite ni tovarat danok za besplatna hrana od dr`avnata zarzavat~ilnica?"

"Ne bidete sme{na", re~e ~ovekot. "Ima mnogu dobri zarzavat~ilnici. Zo{to vladata bi se me{ala vo toa?"

@enata zastana, razmisluvaj}i za minatite vremiwa. "Nekoga{, odamna, ima{e mnogu privatni biblioteki, i lu|eto mo`ea da stanat nivni ~lenovi po svoja volja, no moraa da pla}aat izvesna ~lenarina... nekolku dolari godi{no. Toga{ se najde nekoj da izjavi deka bibliotekite se od posebno zna~ewe i deka ne treba da se pla}aat. Taka vladata si obezbedi besplatno koristewe na bibliotekite, a privatnite bea isklu~eni od upotreba, zatvoreni."

"Besplatno? - re~e Xonatan zbuneto. "Mislam deka rekovte deka site moraat da pla}aat danok za bibliotekata? " "Taka e. No, obi~no se veli deka javnite slu`bi se besplatni, koga site se dol`ni da gi pla}aat. Toa e mnogu pocivilizirano", zavr{i `enata zajadlivo.

13. NE E BITNO

Kolku pove}e Xonatan se dobli`uva{e do gradot, ulicite stanuvaa se po`ivi. Nekoi ubavo oble~eni lu|e, zagri`eno brzaa po trotoarot. ^uvstvuvaj}i se izguben i se u{te za{emsten od sredbata so policaecot, Xonatan se pra{uva{e dali voop{to }e vtasa doma.

Taka, nezabele`itelno, vtasa do eden {irok del, za koj pretpostavuva{e deka e gradski plo{tad. Okolu celiot plo{tad se izdigaa zgradi, ne poniski od dva kata, pove}eto so ubavi kameni fasadi. Nedaleku se izdiga{e edna golema vpe~atliva zgrada, pred ~ij vlez se nao|aa mnogu lu|e i trpelivo ~ekaa da vlezat vo nea. Xonatan vnimatelno gi pro~ita te{kite bronzeni bukvi {to se nao|aa na tablata pokraj vlezot. Pi{uva{s: "Javna biblioteka".

Tie {to se nao|aa blisku do vlezot se potkrevaa na prsti za da vidat preku glavite na onie od prvite redovi. [tom }e videa ne{to, glasno izvikuvaa: ''Prekrasno, vol{ebno".

Bidej}i Xonatan be{e slabi~ok, lesno se provle~e do masata na bibliotekarot, {to se nao|a{e od drugata strana na vlezot. "[to tolku gi voshituva ovie lu|e?", go pra{a toj bibliotekarot.

"Pst!..." strogo go opomena bibliotekarot. "Ve molam zboruvajte

potivko. "

^ovekot gi ramne{e karticite, postavuvaj}i gi pred sebe, i go pogledna Xonatan niz o~ilata. "Toa se oficialnite pretstavnici na Komisijata na Sovetot za zave{tenie na umetni~kite dela. [totuku ja otvorija izlo`bata na najnovite ostvaruvawa, koja }e ostane kako postojana kolekcija na ubavata umetnost. "

"Mo{ne interesno", re~e Xonatan tivko. Protegaj}i se za da vidi dobro, dodade: "Jas ja sakam umetnosta, no ni{to ne zabele`uvam. Mora da stanuva zbor za minijaturi. "

"Zavisi kako koj gleda", se podnaluti bibliotekarot. " Nekoj bi rekol deka deloto e mo{ne golemo i deka vo toa e negovata ubavina. Deloto se vika "Prazno letawe".

"No, jas ni{to tuka ne gledam", re~e Conatan, zjapaj}i vo beliot

yid pokraj vlezot.

"Vo toa e rabotata, impresivno, neli?" So sonliv i prazen pogled, bibliotekarot zjapa{e vo prazniot prostor. "Toa ‘ni{to’ najdobro ja iska`uva su{tinata na duhot na ~ovekovata borba za toa vozvi{eno ~uvstvo na svesta {to ja ima ~ovekot koga }e ja sporedi toplinata na tenkite nijansi so ona {to e re~isi dofatlivo vo dlabo~inata na na{ata priroda. Tokmu toa 'ni{to' sekomu mu ovozmo`uva celosno da gi istra`i krajnite mo`nosti na svojata fantazija."

Xonatan, celiot zbunet, kimna so glavata i pra{a naluteno:

"Zna~i, navistina nema ni{to? Kako toga{, toa 'ni{to', mo`e da bide umetnost? "

"Pa, toa mu dava najegalitaren izraz vo umstnosta. Sovetot za zave{tenie ia umetni~ki dela se slu`i so mnogu vkus, so lotarija vo izborot na delata", odgovori bibliotekarot.

"Lotarija... za izbirawe na umetni~ki dela?" pra{a Xonatan zbuneto. "Zo{to lotarija?"

"Nekoga{ izborot go prave{e Odborot za ubavite umetnosti, no, go kritikuvaa deka favorizira dela spored SVOJOT vkus, ili dela na svoite prpjateli. Gi obvinija za cenzurirawe pa umetni~kite dela {to ne im se dopa|aa. Bidej}i obi~nite gra|ani moraa da go pla}aat izborot pa toj odbor, narodot se sprotivstavi na nivniot elitizam."

"Zo{to ne se obidoa so nekoj drug odbor? pra{a Xonatan.

"O, da pove}e pati. No tie {to nikoga{ ne bile vo Odborot, ne mo`ea da se soglasat so opis vo Odborot, pa najposle se otka`aa od taa ideja. I taka, site se soglasija deka lotarijata e edinstven na~in koj e objektivno subjektiven. Site mo`ea da konkuriraat, a re~isi i site u~estvuvaa. Utrovo be{e izvle~eno deloto ‘Prazno letawe’.

Bibliotekarot gi prekrsti racete, potpiraj}i ja glavata so ednata dlanka. "Ubav izbor, zarem ne?. Prednosta e vo toa {to vlezot vo bibliotekata ne e prenatrupan i {to se {titi `ivotnata sredina."

"No, zo{to Sovetot na guvernerite ne ovozmo`uva sekomu da kupi umstni~ko delo spored svojot izbor, namesto {to baraat da se pla}a danok i da se kupuva toa {to e so lotarija izbrano. Taka bi mo`el sekoj da go izbere ona {to go saka."

"Nekoi sebi~ni poedinci ne bi kupile ni{to, a drugite nemaat vkus" svika bibliotekarot. "Zatoa mora da im se dade poddr{ka ia umetnicite i na umetnosta."

14. PAVILJON OD POSEBNO ZNA^EWE

Zapo~na da se stemnuva, a Xonatan se u{te stoe{e na skalite od bibliotekata, gledaj}i ja turkanicata na gradskiot plo{tad. Na negova radost, so zao|aweto na sonceto, plo{tadot stanuva{e se po`iv. Mnogu lu|e doa|aa na delot od plo{tadot {to se nao|a{e zad bibliotekata, kade {to be{e podignat veli~estven karnevalski {ator. Vozbuden od gletkata, Xonatan zaboravi na vra}aweto doma.

Gledaj}i gi svetlata i {areniloto, niz zaglu{uva~kata vreva, Xonatan nekako se probi do ogromniot {ator, na koj se nao|aa {areni natpisi: "Karneval na Kongresot" i "Paviljon od posebno zna~ewe".

Edna `ena vo crveno-crno triko, izleze od tolpata i izvika: "~ujte i po~ujte! Za da go do`iveete najgolemoto vozbuduvawe vo svojot `ivot, dojdete vo "Paviljonot od posebno zna~ewe". Go grabna za raka zbunetiot Xonatan, koj stoe{e so okokoreni o~i. "Site dobivaat, mom~e".

"A,kolku ~ini toa?", pra{a Xonatan iako ne znae{e vo {to e rabotata.

"Ako ima{ samo 10 kalasi }e izleze{ kako bogat ~ovek!" odgovori taa. @enata se svrte na peticite i maftaj}i so racete, povtori: "^ujte i po~ujte. Paviljonot od posebno zna~ewe }e ve stori bogati."

Xonatan se vme{a vo tolpata i vleze vo {atorot. Redarot gi vode{e lu|eto do slobodnite sedi{ta koi bea rasporedeni vo krug. Deset u~enici stoeja zad svoite sedi{ta, o~ekuvaj}i go toa {to }e se slu~i. Koga vleze publikata, gi namalija svetlata i se slu{naa barabanite i fanfarite. Silnata svetlina od reflektorite be{e naso~ena kon eden ~ovek so ubav izgled, vo sjaen crn kostim i so svilen cilinder na glavata. Toj najprvin i se pokloni na publikata, a potoa i na desetminata vo krugot.

"Dobro ve~er", re~e toj. "Jas sum glavniot politi~ar. Ve~erva desetmina sre}nici }e stanat dobitnici vo na{iot Paviljon od posebno zna~ewe. Site }e bidete dobitnici i site odovde }e izlezete posre}ni otkolku {to bevte pred vleguvaweto." Potoa, otkako mavna so rakata, glavniot politi~ar se dobli`i do sekogo od onie vo krugot i od sekogo zede po eden srebrenik. Nikoj ne se koleba{e da gi dade parite.

Potoa, so {iroka nasmevka, izmaznetiot ~ovek najavi: "Sega }e doznaete kakvi se va{ite nagradi." Naedna{ gi frli frli pette srebrenici vo skutot na eden od u~esnicite. Sre}niot vresna od radost i po~na da skoka na okolu.

"Ti ne si edinstveniot dobitnik", izvika glavniot politi~ar. I taka, site stanaa dobitnici, bidej}i, okolu deset pati pomina vo krug, sobiraj}i pari od sekogo. Po pominuvaweto na sekoj krug, frla{e po pet srebrenici na eden od niv, a sre}niot sekoga{ vreska{e vozbudeno.

Koga, najposle vrevata prestana, a u~esnicite go napu{taa krugot, Xonatan izleze pred {atorot da vidi dali se site zadovolni. @enata vo crniot kostim stoe{e na izlezot od {atorot i gi pra{uva{e site {to izleguvaa:"Se zabavuvavte li ubavo?"

"O, sekako!" odgovori eden, smeej}i se, "Be{e simpati~no."

"Odvaj ~ekam da im raska`am na prijatelite, mo`ebi podocna }e dojdam pak."

Potoa se dobli`i nov vozbuden u~esnik, dodavaj}i: "O, da, site izvlekoa nagrada od pet kalasi."

Xonatan stoe{e i zamisleno ja gleda{e tolpata koja {to se proret~uva{e. @enata so trikoto se svrte kon glavniot politi~ar, koj maftaj}i gi pozdravuva{e lu|eto. Taa mu re~e: "Nie sme posebno sre}ni, zarabotivme 50 kalasi, a site ovie naivni se sre}ni poradi toa. Mislam deka idnata godina }e morame da go zamolime Sovetot na guvernerite da donese zakon, so koj site }e bidat dol`ni da u~estvuvaat vo igrata."

Vo toj mig, debeliot ~ovek koj na vlezot gi pregleduva{e biletite, mu se dobli`i na Xonatan zad grbot i go grabna za kragnata. "Zastani mom~e, misli{ deka besplatno }e ja gleda{ pretstavata, neli?"

"Vistina `alam", mu re~e Xonatan obiduvaj}i se da se izvle~e od negovite race. "Ne znaev deka se pla}a. Ovaa ubava dama, tolku atraktivno ja najavi pretstavata..., a jas nemav pari, pa ..."

"Pu{ti go, toj e se u{te dete", mu re~e `enata na ~ovekot od vlezot. Potoa `enata so {iroka nasmevka na liceto, se svrte kon Xonatan. "Zna~i, ti se dopadna pretstavata?"

"O, da gospo|o", odgovori Xonatan, potvrdno kimaj}i so glavata.

"Pa, dali bi sakal lesno da zaraboti{ malku pari?", go pra{a i dodade: "Ili }e te prijavam na karnevalskata stra`a."

"O, se razbira", odgovori Xonatan nesigurno,"{to bi trebalo da napravam?"

"Mo{ne ednostavno", re~e `enata. "Ve~erva pomini niz karnevalot, podeli im gi ovie letci na site i ka`i im kolku e veselo vo na{iot paviljon. Eve ti sega eden srebrenik a drugite }e gi zaraboti{ od sekoj u~esnik {to }e dojde so ovaa reklama vo racete. A sega pojdi i nemoj da me razo~ara{."

Koga Xonatan ja prefrli vre}ata so letci preku ramoto, taa mu dofrli: "U{te ne{to.Koga ve~erva }e zavr{i pretstavata }e ja prijavam tvojata zarabotka, pa utre }e mora{ da pojde{ vo op{tinata da plati{ danok koj iznesuva polovina od tvojata zarabotka."

"Danok", povtori Xonatan, "a zo{to?"

"Sovetot na guvernerite bara del od tvojata zarabotka."

Toga{ Xonatan dofrli, so nade`: "Mislam deka pove}e bi rabotel koga bi znael deka nema da im ka`ete za mojata zarabotka, mi se ~ini deka dva pati pove}e bi rabotel."

"Sovetot e dobro informiran, vnimatelno ne sledi", odgovori `enata. "Zatoa nemoj da mi dodeva{. Site morame da gi pla}ame svoite grevovi."

"Grevovi ? ", se za~udi Xonatan.

"O da, danokot e voveden za da gi obeshrabri lu|eto da ne gre{at. So danokot za tutun se kaznuvaat pu{a~ite, so danokot na alkoholni pijalaci - tie {to pijat, a so danokot na prihodi se kaznuva trudot. Ideal na onie gore, pretpostavuvam, site da bideme zdravi i nerabotnici. "

15.VUJKO SAMTA

Vo gradot postepeno zavladea spokojstvo. @enata vo trikoto mu isplati na Xonatan pove}e od 50 srebreni kalasa, za reklamnite letci {to im gi podeli na lu|eto, koi potoa dojdoa vo Paviljonot. Taa go zamoli da dojde i utre ve~er, da raboti za karnevalot. Xonatan be{e mnogu umoren no nema{e sila da ja odbie, pa se soglasi.

Ona {to mu be{e potrebno na Xonatan, be{e udoben krevet da no}eva. No, bidej}i tuka nema{e prijateli, ne znae{e {to da prezeme.

Dodeka stoe{e taka, osvetlen od slabata uli~na svetilka, eden starec, vo pi`ami, izleze na tremot od svojata ku}a. Starecot, trepkaj}i, pogledna preku {irokite pokrivi na ku}ite.

Pove}e od qubonitstvo, a i so nade` deka }e najde mesto za no}evawe, Xonatan mu prijde na starecot i go pra{a: "[to gledate?"

"Pokrivot na ku}ata", re~e starecot, tresej}i se od stud vo svojata no}na obleka. "Go gleda{ li debelion, vo crveno-belo-sivana obleka? Kako koja ku}a }e poseti, negovata aramiska torba stanuva se pote{ka" Starecot poka`a vo dale~ina, na krajot od temnata ulica.

Xonatan pogledia vo toj pravec. Nejasnata senka na nekoj ~ovek, brgu se ka~uva{e po skalite na edna ku}a. "E, da, go gledam", vikna. "Zo{to ne dignete vreva i ne gi opomenete lu|eto od ovoj kraj?"

"A, toa nikoga{ ne bi go storil" - re~e starecot. "Vujko Samta e nervozen i lo{o }e pomine sekoj {to }s mu zastane na patot." "Vie go poznavate?", se za~udi Xonatan.

"Psst! Ne zboruvajte tolku glasno", re~e starecot, digaj}i go pokazalecot. "Vujko Samta odi vo dodatni poseti kaj onis {to digaat golema vreva. Mnogu lu|e se pravat bo`em spijat, duri i koga }e im dojde vo ku}ata."

"Ne razbiram, zo{to site gi zatvoraat o~ite koga nekoj gi ograbuva", mu {epna Xonatan na starecot na uvo, edvaj vozdr`uvaj}i se.

"Lu|eto mol~at samo vo ovaa aprilska no}", objasni starecot. "Inaku bi mo`ele da ja rasipat radosta na Badnik, koga vujko Samta gi obikoluva ku}ite i im deli na lu|eto igra~ki i razni sitnici."

"O", re~e Xonatan, so olesnuvawe. "Zna~i vujko Samta se vra}a."

"Ne, no lu|eto sakaat da mislat deka e taka. Jas se obiduvam da ostanam razbuden za da utvrdam {to iznesuva, a {to vra}a. Nekoj vid pasija, mo`e taka da se re~e. Spored ona {to jas go znam, vujko Samta povs}eto od ukradenoto go ostava za sebe i svopte xuxiwa i za nekolkute semejstva {to toj gi pomaga. "No", re~e starecot, stegaj}i ja tupanicata od lutina, "vujko Samta vnimatelno dava sekomu po malku za da gi napravi site sre}ni. Zatoa, sekoj april, koga toj doa|a, site spijat za toj da mo`e da go zeme ona {to go saka."

"Ne razbiram", prizna Xonatan. "Zo{to lu|eto ne ostanuvaat razbudeni i ne ja ~uvaat svojata poku}nina i zo{to ne go prijavat kradecot? Tie bi mo`ele so svoi pari da kupat podaroci i da gi davaat komu sakaat."

Nerazbiraweto na Xonatan go nasmea starecot: "Vujko Samta sekoj go sonuva u{te od detstvoto. Vsu{nost, lu|eto gi u~at svoite deca deka igra~kite i drugite raboti doa|aat na nekakov vol{eben na~in, od neboto i toa besplatno. "

Poglednuvaj}i go izmorenoto lice pa Xonatan, starecot mu re~e da vleze i da se stopli malku. "Izgleda deka si imal te`ok den i potrebno ti e mesto kade }e no}eva{."

Xonatan ja prifati pokanata na starecot, a ovoj otkako vlegoa, go zapozna so svojata `ena, koja brgu mu podgotvi toplo kakao so mleko i

mu ponudi ~inija polna so slatki. Koga ja snema i poslednata tro{ka od slatkite Xonatan se namesti na sofata na koja doma}inite stavija }ebe i pernica. Starecot go zapali dolgoto lule i se optegna vo pernicite na svojata stolica za ni{awe.

"Kako zapo~na seto toa?" go pra{a Xonatan. "Nekoga{ ova go vikavme Bo`ik - najubav den vo godinata. Toa be{e verski praznik {to se odbele`uva{e so podaroci i veselba. Site tolku u`ivaa vo toa, {to Sovetot na guvernerite, bidej}i se raboti za zna~aen praznik, odlu~i da ne im dozvoli na poedincite da se odnesuvaat nepristojno i kako {to sakaat. Zatoa, gi zedoa rabotite vo svoi race, za da organiziraat se kako {to treba. Kako prvo, neadekvatnite religiozni simboli moraa da se trgnat. Taka Sovetot, oficijalno, Bo`ik go nare~e "B`ik", a imeto na popularniot mitski darodavec go zameni so imeto na vujko Samta komu mu go podarija kostimot od sobranite danoci."

Starecot napravi pauza, povlekuvaj}i nekolku dima, a potoa pritisna tutun vo luleto. "B`iknite formulari se isprateni vo tri primeroci vo Biroto na dobra volja, Biroto ja odmeruva dare`livosta za sekoj dano~en obvrznik, spored poseben pravilnik {to go osmislija sovetnicite. Tokmu ima{e prilika da ja vidi{ aprilskata akcija na sobirawe podaroci. "

Slednoto na red e Biroto za lo{i i dobri dela. So pomo{ na inkasatorite za moral, obrascite moraat da se popolnat so detalno opi{uvawe na sekoe dobro i lo{o odnesuvawe vo tekot na ovaa godina. Biroto za dobri i lo{i dela vrabotuva armija slu`benici i inspektori koi ja istra`uvaat vrednosta na onie {to ja vlo`ile svojata peticija za da dobijat podarok vo dekemvri. I, kone~no, Komisijata za korekcija na vkusot, ja standarizira goleminata, bojata i oblikot na izbranite raboti, izdavaj}i neobvrzuva~ki dogovori za ve}e odbrani proizveduva~i na ispravnite politi~ki opredeluvawa. Taka, site, bez razlika, dobivaat isti prazni~ni ukrasi za svoite domovi. Na Badnik se povikuva milicijata da й pee na publikata prigodni prazni~ni pesni. ''

Umornoto mom~e ve}e potona vo dlabok son, a starecot go pokri so }ebe. Potoa toj i `enata pro{epotea: "Sre}en B`ik!".

16. @ELKA I ZAJAK

Xonatan ja sonuva{e `enata vo crveno-crnoto triko. Taa postojano mu dava{e srebrenici, za potoa grabe`livo da mu gi odzema. Postojano mu pla}a{e, a potoa go ograbuva{e. Xonatan oddedna{ se razbudi i se seti deka mora da odi vo dano~nata slu`ba za da ja prijavi zarabotkata.

Starecot mu ponudi za pojadok debelo par~e leb so marmalad. Toga{ edno rusokoso devoj~e vleze vo sobata. Ova ~etvorogodi{no devoj~e, koe postojano gi vle~e{e, pogre{no sparenite, dokolenki, mu e pretstavepo kako vnukata Ana koja e dojdena na gosti, na nekolku dena. Dodeka Xonatan pojaduva{e, devoj~eto skoka{e naokolu po sobata, molej}i ja babasi povtorno da й ja raska`e prikaznata.

"Koja, milo moe?" pra{a babata.

"Taa {to najmnogu ja sakam, za `elkata i zajakot. Slikite se tolku ubavi", re~e umilno Ana.

"Pa, dobro", odgovori babata, vadej}i ja knigata od kujnskiot orman, koja o~igledno postojano й be{e pri raka. Koga dvete sednaa kraj masata, babata zapo~na: "Be{e eden..."

"Ne, ne. Nekoga{ odamna...",ja prekina devoj~eto.

Baba й se nasmea: "Kako {to rekov, `iveele oddamna edna `elka koja se vikala Frenk i edei zajak {to go vikale Lisander, koi sobiraa i raznesuvaa pisma po svoeto malo selo. Eden den, Frenk, kogo sluhot go slu`e{e podobro otkolku nozete, slu{na kako nekoi sosedi go falat Lisander, kako e brz vo svoite isporaki, bidej}i za nekolku ~asa ispora~uva tolku, kolku {to za toa na drugite bi im trebale denovi. Besen poradi takvoto omalova`uvawe, bavnnot Frenk se odvle~e do zajakot i zapo~na razgovor.

"Zajko", re~e Frenk, isto taka bavno, kako {to i ode{e. "Se oblo`uvam deka mo`am da uslu`am isto tolku mu{terii kolku i ti, za edna nedela. Ke se oblo`am vo svojot ugled."

Vakviot predizvik go iznenadi zajakot: "Prifa}am", mu re~e vozbudeno. Potsmevaj}i i se na `elkata, sosedite rekoa deka taa nema nikakvi {ansi. Za da se uverat vo nejziniot poraz, se dogovorija da se najdat na istoto mesto po edna nedela. Lisander otskoka za da gi izvr{i podgotovkite, dodeka Freik u{te dolgo sede{e, a najposle i toj se odvle~ka po svojot pat.

Lisander gi isprati izvestijata po celata zemja i ponatamu namaluvaj}i gi dvapati cenite, od onie {to gi naplatuva{e Frenk. Po{tata sega treba{e da se ispora~uva dvapati dnevno, duri i za vreme na vikend i vo praznicite. Po oddale~enite ridi{ta, isporakata mo`e da se vri{i dvapati vo nedelata, no gazdite mo`ea da bidat sigurni deka po{tata }e dojde do niv.

Pominuvaj}i, Lisander im yvone{e na mu{teriite i im nude{e na lice mesto da kupat marki~ki i koverti. So dodatno naplatuvawe dostavite gi vr{e{e vo sekoe vreme, dewe i no}e, a prijatelskata i iskrena nasmevka be{e besplatna. Bidej}i be{e efikasen i qubezen, spisokot na mu{teriite brgu se zgolemuva{e. Za toa vreme od `elkata nitu glas. Pri krajot na nedelata, Lisander ve}e be{e siguren deka ja dobil opkladata, pa utredenta nautro navrati do sudijata od sosedstvoto. Na negovo golemo iznenaduvawe, tamu ja najde `elkata kako go ~eka. " "Navistina mi e `al, Lisander", mu re~e `elkata so spokoen razvle~ep glas. "Dodeka ti tr~a{e od ku}a do ku}a, jas go ispora~av samo ova edno pismo. Bidi qubezen i potpi{i se tuka". Frenk mu go dade na Lisander dokumentot na koj pi{uva{e: "Mene mi pripa|aat site mu{terii".

"[to e ova?" - pra{a Lisander.

"Lavot, kralot na site `ivotni, me opredeli mene, `elkata, za glaven po{tar koj }e gi ispora~uva site pisma vo zemjata."

"Ta toa ne e mo`no! ", re~e Lisander luto. "Ne e ~esno! "

"I toj tokmu toa go re~e" - odgovori `elkata. "Ne e vo red, nekoj od negovite podanici da dobiva podobri uslugi od drugite. Zatoa mi dade pravo na ekskluziven monopol, na site da im obszbedam ednakov kvalitet na uslugite."

Siot besen, Lisander pakosno pra{a: "[to mu ponudi za da mu se oddol`i{?"

@elkite ne se smeat ~esto, no, ovoj pat, Frenk se nasmea: "Go ubediv lavot deka }e dobie privilegija, site svoi pisma da gi ispra}a besplatno, i, se razbira, bidej}i seta prepiska se nao|a vo doverlivi race, }e mu bide polesno da gi kontrolira svoite podanici."

"A {to }e pravi{ so svoite voobi~aeni zagubi?" - pra{a zajakot nervozno.

"Kralot }e gi opredeli cenite, a razlikata }e ja pokrijam od danokot. Za kratko vreme nikoj nema ni da se se}ava deka ti si mi bil konkurent."

"Porakata od ovaa prikazna e," - go zavr{i babata ~itaweto, "deka sekoga{, koga ima{ nekoj va`en problem, mo`e{ da й se obrne{ na vlasta."

"Sekoga{ mo`am da й se obrnam na vlasta koga imam nekoj va`en problem", povtori malata Ana. "Toa }e go zapomnam za da mo`am i samata da go pravam, babo."

"Da mila."

"Mo`at li `ivotnite da pi{uvaat pisma i da zboruvaat?"

"Ne bidi budalesto, dete, toa e samo izmislena prikazna."

Xonatan go zavr{i pojadokot i im se zablagodari na starecot i na negovata `ena za gostoprimstvoto.

"Ako nekoga{ ne{to ti zatreba, slobodno javi se", re~e starecot, ispra}aj}i go Xonatan do vratata. Site izlegoa na tremot da go pozdravat u{te edna{.

17. DAJ MI GO TVOETO MINATO ILI IDNINATA

Xonatan trgna niz ulicata poletno i osve`eno. Op{tinata se nao|a{e na patot kon plo{tadot. Planira{e da odi po pokus pat, zad ku}ite {to se ni`ea dol` ulicata. Vo sokakot se nao|aa kupi{ta kutii i drugi otpadoci, no toa be{e najkusiot pat {to vode{e do sosednata ulica. Xonatan brzo ~ekore{e niz temnata ulica, obiduvaj}i se da ne misli pa neprijatnoto ~uvstvo {to go ima{e zatoa {to ja napu{ti `ivata i polna so svetlina ulica. Odedna{ po~ustvuva raka koja silno go stega okolu vratot, i studena cevka od pi{tol vo rebrata.

"Daj mi go tvoeto minato ili idninata", zare`a kradecot poluglasno. "[to?", re~e Xonatan, tresej}i se celiot, "{to sakate?"

"Me slu{na, pari ili `ivot", povtori kradecot, bodej}i go silno so pi{tolot vo rebrata. Na Xonatan ne trsba{e dvapati da mu se ka`e. Ja stavi rakata vo xeb za da gi izvadi te{ko zarabotenite pari.

"Ova e se {to imam. Me|utoa, polovinata mi e potrebna za da go platam danokot", re~e Xonatan i go zamoli: "Ve molam ostavete mi ja polovinata".

Kradecot go olabavi stegaweto. Xonatan odvaj go zabele`uva{e liceto pod mekata {apka. Be{e toa `ena koja se nasmea i so dlabok glas mu re~e: "Koga ve}e mora{ da se prosti{ so parite, podobro e da mi gi dade{ mene otkolku na dano~nicite".

"Zo{to?" pra{a Xonatan, stavaj}i gi parite vo nejzinata tenka raka.

"Ako mi gi dade{ mene", re~e `enata, spu{taj}i gi parite vo ko`noto kese, vrzano okolu polovinata, "jas }e zaminam i }e te ostavam na mir, dano~nikot pak, cel `ivot }e ti gi zema parite, plodovite na tvojot trud. Danokot }e go upotrebi za vo idnina da te kontrolira cel `ivot. Vo sekoj slu~aj, vo tekot na edna godina, toj }e potro{i pove}e tvoi pari, otkolku {to za celiot `ivot }e ti zemat nekoi slu~ajni kradci. "

Xonatan gleda{e, ne veruvaj}i vo toa {to go slu{a. "Pa zarem dano~nicite, so sobranite pari, ne im pravat dobri dela na lu|eto?" -pra{a toj.

"Se razbira", odgovori `enata. "Nekoi lu|e se bogatat."

"No, ako pla}aweto na danokot e tolku polezno, zo{to ne gi ubedat lu|eto vo toa, pa samite da re{at kolku }e pla}aat."

Xonatan, otkako razmisli, re~e: "Mo`ebi za ubeduvawe e potrebno mnogu vreme i trud?"

"To~no", re~e `enata - kradec, kikotej}i se. "toa isto taka e i moj problem. Nie go {tedime vremeto i trudot blagodarej}i na pi{tolot". I taa go svrte Xonatan so ednata raka i po~na sistematski da gi prebaruva negovite xebovi. Zadovolna {to mu gi zema site pari, mu gi vrza zglobovite od racete so tenok konec, go legna na zemja, a ustata mu ja zatna so krp~e.

"Taka, barem denes nema da odi{ kaj dano~nikot. No, po~ekaj malku, mi dade edna ideja."

Taa sedna kraj Xonatan koj se zakanuva{e, no ne be{e vo sostojba da se pomrdne.

"Slu{aj', re~e taa, "politikata e nekoj vid ritualno ~istili{te. Pove}eto lu|e smetaat deka ne e dobro da se la`e, krade ili ubiva. Ednostavno, toa ne e ~ove~ki, osven vo slu~aj da mo`at da najdat politi~ar koj {to toa }e go pravi namesto niv. Politikata dozvoluva sekomu, duri i na onoj so besprekoren karakter, da krade, la`e, da posakuva ne{to strasno, pa duri i da ubiva vrz pravna osnova, a pri toa, sovesta da ne go grize."

I, kako da smisluva zavera, na liceto й se ~ita{e navestuvawe na zagovoruva~ki plan.

"Mislam deka mi e potrebno malo pro~istuvawe, za da ja isperam vinata i rizikot", re~e, pravej}i se za mig seriozna, kako da se koncentrira. Potoa prodol`i: "Mislam deka }e ja posetam Ledi Tvid." Skokna na noze i odale~uvaj}i se mu dofrli: "Blagodaram za srebrenicits, nemam doverba vo kni`ni pari".

Xonatan gleda{e kako taa se oddale~uva niz pustoto soka~e. Borej}i se so ja`iwata, prevrtuva{e niz glavata {to mu re~e krada~kata. Izgleda deka be{e bespomo{en, osven ako ne naide nekoj da mu pomogne.

"Daj mi go tvoeto minato, ili idninata!" se se}ava{e Xonatan na zborovite od `enata. [to podrazbira{e pod toa? "Sega znam, “ svika, obiduvaj}i se da se izvle~e od ovaa neprijatnost. "Moite pari, ona {to go imam e moeto minato, rezultat na mojot `ivot i minatoto. Koga }e mi se odzemat parite, toga{ moram povtorno da rabotam za da gi zarabotam povtorno. Da me ubie{e, toa zna~e{e deka }e mi go odzeme{e `ivotot, a so toa i idninata. Namesto da me ubie, me vrza i mi ja odzede mo`nosta da se dvi`am, me li{i od slobodata vo sega{nosta."

Pomislata da se vrati na karnevalot i da se obide povtorno da zaraboti pari, taka go lute{e, {to pri samata pomisla udira{e bespomo{no so peticite, bidej}i sega mu be{e dol`en na dano~nikot.

"Zna~i, `ivotot, slobodata, se {to imam, se e toa del od mene samiot, samo vo razli~no vreme: idnina, sega{nost i minato. Taa krada~ka me li{i od onoj del {to mi be{e najmil, mi go zema toa {to mo`e najlesno da go upotrebi! "

Edna od vrvkite mu ja zase~e ko`ata na zglobot. Go zdobole mnogu i toj prestana da se natega, se opu{ti i po~na da razmisluva za ovaa svoja neprijatnost. "Ne znaev kolku slobodata e prekrasna, dodeka ne ja izgubiv. "

18. PAZAR NA VLADITE

Xonatan prestana da se obiduva da se oslobodi, koga od krajot na ulicata slu{na dlabok zvuk. Mu se dobli`uva{e edna ogromna kafeava krava, du{kaj}i tamu-vamu po kupi{tata |ubre {to le`ea na ulicata. "MU..U..U..", muka{e taa, dodeka yvonecot okolu vratot i yvone{e tivko i ramnomerno. Odedna{, od drugata strana na ulicata se zadade u{te edna krava, zad koja ode{e eden starec, so grubo lice i vo raka dr`e{e stap. "Dojdi vamu, glupavo `ivotno." brbore{e starecot.

"Ej, pomo{, pomo{! " izvika Xonatan.

"Koj e tamu?" pra{a starecot, trudej}i se da vidi vo polu-temninata.

"Jas sum", odgovori Xonatan. "Me ograbija, pomognete mi da se odvrzam. "

Starecot vnimatelno se dobli`i i koga vide deka e vo pra{we mom~e, go izvadi no`ot od xeb. Otkako go oslobodi, Xonatan mu raska`a na starecot {to mu se ima slu~eno.

"Ej", re~e starecot, kimaj}i so glavata. Denes od sekogo mora{ da se ~uva{. Nikoga{ ne bi do{ol vo grad da ne moram da baram pomo{ od vladata. "

"Mislite deka vladata }e saka i mene da mi pomogne i da mi gi vrati ukradenite pari?" pra{a Xonatan.

"Samo ako na Pazarot na vladite ima{ podobra sre}a od mojata, odgovori starecot. Liceto mu be{e izbr~kano, nose{e obleka od gruba tkaenina, a na nozete nose{e ~izmi od surova ko`a. Spokojstvoto i iskrenosta na starecot mu pomognaa na Xonatan da ja povrati samouverenosta. Mo`ebi ovoj ov~ar bi mo`el da mu pomogne da otpatuva od ostrovot.

"[to e toa pazar na vladite', dali toa e dobito~en pazar?" -pra{a Xonatan.

Starecot go zbr~ka ~eloto, gledaj}i gi svoite kravi.

"Zatoa i dojdov", re~e. "Toa e eden vid varietetska programa, a zgradata e poubava i od bankata, pogolema od bilo koja {to dosega sum videl. Vnatre sedat lu|e {to raspravaat za dr`avnite trici, od site vidovi, pa duri i za toa, kako jas da ja vodam mojata rabota."

"O", re~e Xonatan, i pra{a: "Kakvi se vladi se obiduvaat da mu nametnat na narodot! "

Kravarot se po~e{a po vratot, izgoren od sonceto i re~e: "Tamu be{e eden ~ovek koj samiot se narekuva{e 'socijalist'. Toj mi objasni deka negoviot tip na vlada bi mi ja zel ednata krava, kako nadomestok za toa {to drugata krava bi mu ja dal na mojot sosed. Ne obrnuvav vnimanie na negovite zborovi. Se u{te ne mi be{e potrebna tu|a pomo{ za na sosedot da mu podaram krava... ako ve}e moram. Tuka be{s i 'komunistot'. Toj ima{e {tand pokraj prviot torbar. Ima{e {iroka nasmevka i postojano mi ja trese{e rakata, pozdravaj}i se i zboruvaj}i mi onaka prijatelski, kako mnogu me saka i kako se gri`i za mene. Toj mi se dopa|a{e dodeka ne mi re~e deka negovata vlada }e mi gi odzeme dvete kravi. Tvrde{e deka e toa vo red, bidej}i site }e bideme sopstvenici na site kravi, a toj bi mi daval malku mleko, dokolku smeta deka mi e potrebno. Se razbira, bev prinuden da ja peam nivnata partiska pesna."

"Toa mora da e pesna!", izvika Xonatan." Potoa ne mu bev pove}e potreben", prodol`i starecot, "pretpostavuvam deka od kajmakot sobra najmnogu za sebe. Potoa, {etaj}i po ogromniot hol go zapoznav i 'fa{istot'". Starecot zamol~i za da ja izbrka ednata od kravite od |ubri{teto, a potoa prodol`i: "I toj, isto taka, be{e poln so ubavi zborovi, no vsu{nost ima{e ista idea kako ostanatite. Mi re~e deka }e mi gi odzeme dvete kravi, a }e mi prodade del od mlekoto. A jas mu velam: [to..., da ti platam za mlekoto od moite kravi?' Toga{ toj mi se zakani deka }e me strela na lice mesto ako ne go pozdravam negovoto

zname.'

"Mo`am da se zalo`am deka od pazarot ste oti{le na brzina," re~e

Xonatan.

"Pred da napravam ~ekor", re~e starecot, "toj 'birokrat' mi se dobli`i i mi re~e deka negovata vlada }e mi gi odzeme kravite i }e zakole edna za da go namali proizvotstvoto, a drugata bi ja molzele, so toa {to del od mlekoto bi isturale vo kanalizacijata. Pa, koja budala }e napravi takvo ne{to?"

"Navistina, seto toa mi izgleda mnogu ~udno", re~e Xonatan i kimaj}i so glavata, pra{a: "Dali izbravte nekoja od tie vladi?"

"Ni za `iva glava, sinko", re~e starecot. "Komu mu trebaat tie? Namesto da й dadam na vladata da mi gi organizira rabotite, re{iv da gi doteram kravite na dobito~en pazar. Edna }e prodadam i za tie pari }e kupam bik."

19. NAJSTARIOT ZANAET NA SVETOT

Toa {to go slu{na od starecot go zbuni Xonatan pove}e od bilo {to drugo. Kakov e ovoj ~uden ostrov? Pazarot na vladite, zvu~i interesno. Zatoa odlu~i da pojde tamu i da najde nekogo koj }e mu pomogne da se vrati doma. A najposle, mo`ebi, }e najde i nekogo {to }e mu pomogne da gi dobie nazad svoite pari. Zatia trgna kon gradskiot plo{tad, bidej}i stariot ov~ar mu re~e deka tamu se nao|a pazarot.

"Nema da go proma{i{", mu vsle{e starecot koga zaminuva{e, teraj}i gi svoite kravi. "Najgolema zgrada na plo{tadot."

Navistina, ulicata go dovede pravo na plo{tadot, kade, na sprotivnata strana, se nao|a{e veli~estvsna palata, najgolema od site {to dotoga{ gi videl. Nad golemata porta, vre`ano vo kamen, pi{uva{e: "Pazar na vladite".

Xonatan istr~a po {irokite skali na palatata i koga se najde vo pea, zastana, ~ekaj}i da mu se naviknat o~ite na temnina. Pred sebe zdogleda ogromna sala koja be{e tolku visoka {to svetlinata od lambite ne mo`e{e vo celost da ja osvetli nejzinata vnatre{nost. I, tokmu kako {to re~e starecot, vnagre se nao|aa {tandovi nakiteni so znamiwa i amblemi. Lu|eto od {tandovite im se obrnuvaa na minuva~ite i im delea pamfleti. Na krajot od salata, se nao|a{e ogromna vrata, od bronza, so golemi mramorni statui me|u rezbarenite stolbovi. Xonatan pomina niz salata, nastojuvaj}i da gi izbegne prodava~ite na vladite. Ne pomina ni nekolku ~ekori koga mu se dobli`i edna stara `ena so golemi obetki i zlatni belegzii.

"Dali bi sakal da ja doznae{ svojata idnina, mlad gospodine?", mu se obrna, mamej}i go. Xonatan, so nedoverba, go pogledna toa zgrbaveno su{testvo, pokrieno so {areni krpi. "Imam darba da pretska`uvam. Mo`ebi saka{ da ja vidi{ svojata utre{nina, za polesno da go ubla`i{ stravot od idninata. "

"Dali navistina mo`ete da ja pretska`ete idninata?" - pra{a Xonatan, somnitelno gledaj}i vo Cigankata.

"Pa se razbira", odgovori taa, dodeka o~ite й svetea od itrina i samouverenost.

"Mojot zanaet e najstar na svetot."

"Navistina interesno.", re~e Xonatan. "{to upoterebuvate, kristalna topka, listovi od ~aj, ili...?"

"Ne, vo imeto na Belzebuba!", zare`a Cigankata. "Denes imame mnogu posovremeni raboti. Jas polzuvam mnogu dijagrami i presmetki i moite mu{terii me nare~uvaat ekonomist! "

"Navistina impresivno. Ekonomist", Xonatan bavno go izgovori zborot "ekonomist". "No, za `al, jas nemam so {to da Vi platam." Cigankata se naluti i vedna{ se svrte da pobara nova mu{terija. Gospo|o, Ve molam, dali bi sakale da mi ka`ete edna rabota", ja zamoli Xonatan, "iako nemam so {to da Vi platam. Koga obi~no lu|eto Vi baraat sovet?"

"Dobro", re~e Cigankata, gledaj}i go ispituva~ki. Se svrte okolu sebe da vidi dali ima nekoj koj bi mo`el da gi slu{ne. Potoa, kako da mu doveruva nekoja tajna, mu pro{epoti: "Doa|aat sekoga{ koga sakaat da bidat sigurni vo svojata idnina, bez ogled na toa za kakvo predviduvawe se raboti, osobeno ako e lo{o. Lu|eto podobro se ~uvstvuvaat koga toa go slu{aat od nekoj drug. "

"I koj naj~esto Vi doa|a?" - pra{a Xonatan.

"Sovetot na guvernerite, tie se moi najdobri mu{terii", glase{e odgovorot. "Sovetnicite mi pla}aat dobro, so tu|i pari, se razbira. Potoa, vo svoite govori, gi koristat moite predviduvawa, za da gi opravdaat barawata za novi nameti vo idnina."

"Auuu!", izvika Xonatan, iznenaden. Pretpostavuvam deka imate golema odgovornost. Da li se poka`alo kolku se sigurni Va{ite predviduvawa?'

"Toa dosega nikoj ne me pra{al", se zasmea Cigankata, gledaj}i go pravo vo o~ite.

"Iskreno da ti ka`am, poto~no predviduvawe }e dobie{ so frlawe na pari~ki vo vozduh. Toa e ne{to {to sekoj mo`e da go napravi. Me|utoa, nikomu toa ne mu koristi i nikoga{ ne mo`e upla{enite lu|e da gi napravi spokojni. Nitu jas bi se zbogatila, nitu sovetnicite bi stanale mo}ni. I, kako {to gleda{, mnogu e va`no da istapam so pekakva impresivna prognoza, zatoa {to, vo sprotivno, ednostavno bi na{le drug za taa rabota.

20. BEZ PROIZVODSTVO

"Ova sigurno e sedi{te na site mo}nici", re~e Xonatan, gledaj}i so strahopo~ituvawe vo statuata i bronzenata porta. "Kakva prekrasna gradba, so mramorni kipovi i stolbovi. Sigurno deka za izgradbata bilo potrebno celo bogatstvo.

Niz edna {iroko otvorena porta, Xonatan vide eden ogromen amfiteatar poln so lu|e. Probivaj}i se niz tolpata, vo centarot zdogleda platforma. Edna grupa ma`i i `eni, {to digaa golema vreva, stoeja okolu platformata, mavtaj}i so racete pred eden gospodin, koj, oble~en vo ubav kostim i so dostoinsteen izgled, povremeno povlekuva{e po nekoj dim od svojata debela cigara. Toj gestikulira{e pred grupata voznemireni lu|e.

Xonatan, nezabele`ano se dobli`i. Eden od tolpata, koj mavta{e so penkalo, vo ednata, i so list hartija vo drugata raka, gi nadvikuva{e drugite: "^esen gospodine i visoko po~ituvan sovetniku, dali e to~no deka prviot sovetnik {totuku go zaveril zakonot, spored koj, ~evlarite }e bidat plateni da ne pravat ~evli?"

"Da, sekako deka e to~no", odgovori sovetnikot, graciozno poklonuvaj}i se.

"Da ne e toa nekakov nov pravec, nekakov isklu~ok?" - pra{a ~ovekot energi~no, zapi{uvaj}i go odgovorot na par~e hartija.

Sovetnikot, dostoinstveno kimna so glavata: "Ah, ah, da toa e nov pravec..."

@enata, {to stoe{e od desnata strana na ~ovekot koj go postavi prvoto pra{awe, go prekina sovetnikot, pred toj da ja zavr{i re~enicata. "Pa ova e prv pat vo istorijata na Koroda, ~evlarite da bidat plateni, a da ne proizveduvaat. "

"Da", odgovori sovetnikot, "siguren sum deka toa e ispravno."

Nekoj odzadi й vikna: "Sakate da ka`ete deka ovaa programa }e pomogne da se poka~at cenite na razni vidovi ~evli, ~izmi, sandali i drugo?"

"O da, da... tuku, bi sakale li da go povtorite Va{eto pra{awe?"

Sega se slu{na drug ~ovek: "Dali toa }e gi poskapi obuvkite?"

"Da, toa }e im gi zgolemi prihodite na ~evlarite", odgovori sovetnikot, mehani~ki kimaj}i so glavata. ]e storime se {to e mo`no da im pomogneme na ~evlarite."

Eden kus ~ovek, koj{to ne se ni zabele`uva{e vo turkanicata, svika pred samata platforma: "Mo`ete li da ni ka`ete {to }e raboti va{eto ministerstvo idnata godina?"

"Uf, hm, {to rekovte?"

"Va{ata programa i kakvi vi se planovite za idnata godina?", pra{a nestrpliviot glas.

"Se razbira", re~e sovetnikot i napravi pauza za da povle~e dim od cigarata. "Uf, uf, hm, hm... veruvam deka e dobro {to na ovaa konferencija za pe~at mo`am da objavam deka za idnata godina e planirano, na site od golemiot Ostrov Koroda da im platime za da ne proizveduvaat ni{to. "

Se slu{na zaedni~ka vozdivka na site sobrani: "Na site?"

"Se {eguvate. Za toa e potrebno celo bogatstvo, }e vi uspee li toa?"

"Dali }e uspee, re~e sovetnikot, trgnuvaj}i se.

"Dali toa }e gi spre~i lu|eto da proizveduvaat? "

"Da, sekako. Vo na{ata agencija, ve}e so godini, imame prototip, re~e gordo. "Nie nikoga{ ni{to ne sme proizvele. "

Vo toj mig, na sovetnikot mu se dobli`i nekoj i go objavi krajot na konferncijata. Grupata reportsri se stopi so tolpata vo amfiteatarot.

Svetilkite po~naa da se gasnat.

21. APLAUZOMER

Snop od reflektori ja osvetli platformata i publikata o`ivea. Nekoj zapo~na da pleska vo ritam, a naskoro mu se pridru`ija i drugite. Salata e~e{e od vreva na vozbudenata masa. Kone~no, na platformata se pojavi ~ovek so srebrenesta kosa. Ima{e svetol kostim i najglupava nasmevka kakva Xonatan voop{to videl. Toj se ni{a{e napred-nazad, dodeka vozbudeno ja pozdravuva{e voodu{evenata masa lu|e.

"Dobredojdovte, dobredojdovte, dobredojdovte! Jas sum Fil, zabavuva~ i mnogu mi e milo {to imam vaka prekrasna publika na na{ava dene{na pretstava. A kakva pretstava vi prigotvivme?! Podocna }e porazgovarame so..., ve}e znaete so kogo ..., so Kandidatot. "

Skromno oble~eni devojki, {to stoeja od dvete strani na scenata, zapo~naa veselo da mavtaat so racete, a toa predizvika freneti~en aplauz.

"Blagodaram, blagodaram... Vi blagodaram mnogu. Pred se, imam za vas edno golemo, golemo iznenaduvawe. So nas e tuka, nikoj drug, osven predsedava~ot na korodskata izborna komisija, za da ni ja objasni novata, revolucionerna izborna procedura, za koja tolku mnogu sme slu{ale. "

Vo toj mig doma}inot se svrte nazad i teatralno poka`uvaj}i so rakata, izvika: "Sega, ve molam, da й iska`ete dobredojde na doktorkata Julija Pavlova."

Publikata povtorno voodu{eveno aplaudira{e, potkrepuvaj}i go svoeto voodu{evuvawe so svire` i izvikuvawe. Zabavuva~ot Fil, se rakuva{e so doktorkata Pavlova, pri toa davaj}i й na publikata znak so rakata da se uspokoi. "^udesno, ~udesno D-r Pavlova, Vie sekako ste uspeale da se zdobiete so mnogu privrzanici vo tekot na izminatite godini. "

"Vi blagodaram Fil," odgovori taa, polna so samouverenost. "Jas bi rekla deka toa be{e 5,3 voodu{evuvawe "

"^ekajte, ~ekajte, sega me zbunivte", re~e doma}inot, a personalot na teatarot й dade na publikata signal. Vo salata se slu{na smea. "[to podrazbirate pod 5,3 vo odu{evuvawe?" - pra{a Fil.

"Pa", re~e doktorkata Pavlova, "znaete, jas tuka imam eden oficijalen aplauzomer, koj sekoga{ mi e pri raka. Toj to~no mi ja poka`uva koli~inata na voodu{evuvaweto na publikata."

"Ta toa e neverojatno... zarem ne e taka, narode?" Publikata pak zapleska, a {tom vrevata prestana, D-r Pavlova prodol`i: "Toa, da re~eme, be{e 2,6"

"Neverojatno" re~e doma}inot. "[to planirate so aplauzomerot? Dali }e go upotrebite na slednite izbori?"

"Vo pravo ste, Fil. Nie vo izbornata komisija smetame deka ne se zavr{uva se samo so prebrojuvaweto na glasovite. Brojkite ne se dovolni da re{at koj }e gi postavuva kriteriumite vo pogled na moralot, vlasta, blagosostojbata i voodu{evuvaweto. "

"Toa e neverojatno.", izvika zabavuva~ot Fil, a publikata povtorno zapleska.

"Toa e, da re~eme, 4,3", re~e D-r Pavlova.

"Kako mislite da go izvedete toa, doktorke?"

Nejzinite gusti ve|i se izvitkaa nad o~ilata i prvoto navestuvawe na nasmevkata preleta preku nejzinoto seriozno lice. "Godinava prv pat }e bide upotreben aplauzomerot vo izborite na ostrovot. Namesto svojata odluka da ja napi{at na liv~iawa, glasa~ite }e aplaudiraat na znak od signalnata svetlina, koja }e se pojavi pokraj imeto na kandidatot, za koj sakaaat da glasaat. ''

"Kakvo e misleweto na kandidatite vo vrska so novata glasa~ka procedura?" - pra{a Fil.

Oh, Fil, tie se voodu{eveni. Izgleda deka ve}e gi podgotvile svoite simpatazeri za ovaa novost. Odr`aa bezbroj sostanoci i im vetuvaa na svoite glasa~i deka site tu|i pari }e gi potro{at na niv, a lu|eto toa sekoga{ gi voodu{evuva. "

"Pa, Vi blagodaram {to denes bevte so nas, predo~uvaj}i ni ja slikata na poubavata utre{nina. I dojdete ni pak, }e sakate li? Dami i gospoda, eden golem aplauz za doktorkata Julija Pavlova."

Koga aplauzot kone~no stivna, doma}inot, so {iroko krevawe na rakata, povtorno poka`a kon zadniot del na scenata. "Sega doa|a momentot koj {to go o~ekuvavte so golema `elba. Direktno od izbornata kampawa doa|a na{iot kandidat Xo. Da go slu{neme! "

Skokaj}i preku scenata, so {iroko ra{ireni race, Xo veselo im se obrna na prisutnite: Blagodaram Fil. Navistana mi e milo {to sum sega so vas, mil moj narode."

"E pa Xo, sega mora{ da ni raska`e{ {to se krie vo pozadinata. Go iznenadi celiot ostrov so svoite izjavi, najsenzacionalni vo tekot na celata izminata dekada. Raska`i ni ja taa prikazna."

"Nikoga{ podobar moment od ovoj, zarem ne? Pa dobro. Mene mnogu me zagri`i neobi~no visokata cena na minatogodi{nite kampawi. Zatoa re{iv da storam ne{to. Ubeden sum deka glasa~ite na ovoj golem ostrov zaslu`uvaat da bidat podobro nagradeni za svoeto u~estvo, otkolku dosega. Toa me natera da formiram Op{ta partija."

"Op{ta partija!. Kakva briljantna ideja. Ti duri go promeni i svoeto rodeno ime, zarem ne?" re~e Fil.

"To~no Fil. Moeto pravo ime e Elihu Rut. No, so nego ne mo`am daleku da doteram kako naroden kandidat. Ako saka{ lu|eto da ti veruvaat mora{ da im se dopadne{. "

"Na koj na~in saka{ toa da go sprovede{, Xo?"

"Naskoro, Op{tata partija, po gradskite diskontni du}ani, }e ima na raspolagawe svoi osnovni crni i beli letci i posteri. Nastojuvame, so pomo{ na na{ite idei, tro{ocite na izbornata kampawa da gi prepolovime."

Zabavuva~ot Fil go prekina: "Imate li svoj stav po pra{aweto na debatata?"

"Se razbira, vpro~em kako site drugi partii", odgovori Xo, i otkako ja stavi rakata v xeb, izvle~e vrzul~e hartija. "Ova e na{ata bela hartija vo vrska so kriminalot..., a ova na{ata bela hartija po pra{aweto na siroma{tijata. "

"No Xo, na ovie beli listovi nema ni{to", se iznenadi Fil, bidej}i belite listovi bea ednostavno prazni.

"Tokmu toa celata rabota ja pravi privle~na, zarem ne gleda{ Fil? Zo{to vremeto da se tro{i za da im se objasnuva se na site? Zo{to lu|eto da ne napi{at samite se {to sakaat? Ostanuva se isto, samo {to gi za{tedivme tro{ocite za pe~atewe."

"Navistina genijalno. Dodeka drugite kandidati samo zboruvaat za namaluvawe na izdatocite okolu kampawata, ti navistina pravi{ ne{to konkretno. Vremeto ni iste~uva. Dali mo`e{ nakratko da ni ka`e{ zad {to stoi va{ata partija?"

"Se razbira Fil, toa ve}e odeknuva niz celiot ostrov. Sloganot na na{ata op{ta partija e: 'Nie veruvame vo toa, vo {to veruvate i vie"

"Mnogu Vi blagodaram Xo. A sega, dami i gospoda, eden golem aplauz za genijalecot na izbornata kampawa, kandidatot Xo."

22. SPORED POTREBATA

Fanfari i barabani, {oumenot Fil ja podigna rakata kon publikata: "Va{ite roditeli, tamu, nadvor, ve}e dolgo vreme go o~ekuvaat na{eto finale. Dvanaesetgodi{noto patuvawe na va{eto dete e dovedeno do kraj. Vreme e za maturskite igri."

Golemata sala ja ispolni muzika od orguli i, vo ist mig, od dvete strani se otvorija vratite niz koi vletoa u~enicite so aglesti u~eni~ki kapi i vo dolgi crpi togi. Vo salata se slu{na aplauz, niz koj povremeno se probivaa zaripnati glasovi i piskotnici. Xonatan so {epot ja pra{a `enata koja stoe{e do nego: "[to se toa Maturski igri?"

"Toa e natprevar na mladinata od na{eto u~ili{te", odgovori `enata i zastana za da ja ~ue najavata, a potoa prodol`i napregaj}i se da ja nadmine vrevata. "Ova e kulminacija na edno formalno obrazovanie. Dosega, celta na formalnoto obrazovanie be{e da ja poka`e va`nosta na vrednata rabota i na zalagaweto. Ve~erva im uka`uvame ~est na najdobrite u~enici vo natprevarot i za nivniot vonreden uspeh. No, najgolemata nagrada, koja se u{te ne e dodelena, e Pro{talniot trofej {to go dobiva pobednikot na maturskite igri."

Poglednuvaj}i nakaj govornicata, na Xonatan mu se stori deka vide edno poznato lice. "Koja e taa {to izleguva na govornicata da gi pozdravi u~enicite?" - pra{a toj.

"Pa toa e Ledi Bes Tvid", go slu{na odgovorot. "Zarem ne ja poznavate od vesnicite? Taa e na{ata po~ituvana govorni~ka. Kako ~len na Sovetot na Guvernerite i nadzornik za industriskata politika, taa obi~no e po~esen gostin na Maturskite igri."

"Kako se odviva seto toa?" - pra{a Xonatan.

"Eve kako", re~e `enata {epotej}i mu na Xonatan na uvo. "Ledi Tvid }e odr`i eden od svoite voobi~aeni govori, a u~enicite }e go zapi{at seto ona {to e vo direktna sprotivnost so ona {to go u~ele vo u~ili{teto. Toj {to }e pronajde najmnogu kontradikcii, se proglasuva za pobednik i nositel na pro~ueniot Pro{telen trofej. Pssst... Ledi Tvid zapo~na, slu{ajte."

"... taka doznavme za ubavinite na slobodata", grme{e so dlabok glas Ledi Tvid. Nie znaeme deka slobodata na odlu~uvaweto i li~nata odgovornost vodat kon zrelost i razvitok. Svetot, so celata svoja istorija, se zalaga za slobodata. Kakov e toj blagodat {to sega `iveeme na sloboden ostrov... "

@enata poka`a na u~enicite {to stoeja zad Ledi Tvid. "Poglednete gi kako brzo pi{uvaat, }e soberat mnogu poeni."

" Zarem Ledi Tvid zboruva sprotivno od toa {to u~enicite go u~at vo u~ili{teto?" - pra{a Xonatan.

@enata se smee{e. "Sloboda na odlu~uvaweto? Glupost. [koluvaweto e zadol`itelno. Decata moraat da odat na u~ili{te i toa moraat da go pla}aat site. Sega mol~i! "

''... i sre}ni sme {to u~ili{tata ni se dobri, kako mo`e samo da se posaka", zboruva{e Ledi Tvid, taka {to se e~e{e. "Na{ite nastavnici se model na primerno odnesuvawe kon na{ite u~enici. Tie go osvetluvaat patot kon demokratijata i svetlinata na vistinata i soznanijata..."

"]erka mi e treta od desno vo vtoriot red" re~e `enata vozbudeno, fa}aj}i go za rakav. "Taa pi{uva, sigurna sum deka gi sobra site poeni. "

"Ne razbiram, kakvi poeni?", pra{a Xonatan.

"Na najdobrata {kola! Sporeduvaweto ne e mo`no bez izbor. Ledi Tvid go ispra}a svoeto dete na privatni ~asovi nadvor od gradot. Nastavnici za primer! Ha! U~enicite se prisileni da sedat mirno i dvanaeset godini da gi izvr{uvaat naredbite, za da dobijat samo yvezdi~ki i svidetelstva. Ako u~itelot namesto pari~en ~ek bi dobil

yvezdi~ka, toj toa bi go narekol robuvawe. Osvetluvaj}i go patot kon demokratijata?! Nema {ansi!. Primerot od klasot e avtokratija.'

Ledi Tvid se pokloni dlaboko. ".... sega stignavte do presvrtnicata na svojot `ivot. Sekoj od nas razbra deka sme samo edno glas~e vo ogromniot hor na ~ove{tvoto. Znaeme deka natprevarot i nemilosrdnata i bespo{tedna borba, za da se dojde do vrvot, se neumesni vo ovoj ~as. Za nas najblagorodna karakteristika e po`rtvuvanosta, `rtva za potreba na drugite, za mnozinstvoto koe pomalku e sre}no..."

@enata re~isi vrisna od voodu{evuvawe. "Pogledni gi u~enicite kako pi{uvaat. Kakov zlaten rudnik na kontradikcii! Vo u~ili{tsto, postojano gi teraat da se nadminat samite sebe. A gospo|a Tvid e najglasna, so najgolemi barawa i so najmali obyiri od site. Taa uspea da se probie do vode~kata polo`ba na site mo`ni na~ini. Ovie u~enici znaat deka ne vtasale do tuka, `rtvuvaj}i gi svoite godini za nesposobnite u~enici. "

Xonatan, ednostavno ne mo`e{e da go razbere toa. "Sakate da ka`ete deka na u~enicite vo u~ili{teto im e ka`ano deka treba da se nadminat samite sebe, po maturata Ledi Tvid im veli deka treba da se `rtvuvaat za drugite?"

"Sega razbra", odgovori `enata. Ledi Tvid propoveda za maturantite promeni vo svetot. Sekoj spored svoite sposobnosti i sekoj spored svoite potrebi. Toa e idninata. "

"Dali tie bi mo`ele da bidat dosledni, i da predavaat isto i pred i po maturata?" - zapra{a Xonatan.

"Vlastite rabotat vrz toa, {kolite se pridr`uvaat kon staromodnata tradicija, spored koja, povisokite klasovi se nagraduvaat za najdobar uspeh. Slednata godina planiraat da vovedat eden sosema nov sistem na stepenuvawe. Tie planiraat da gi pottiknuvaat i da gi nagraduvaat u~enicite za da gi podgotvat za novata realnost. Stepenuvaweto }e bide nagrada vrz osnova na potrebite, a ne spored rezultatite na rabotata. Najlo{ite u~enici }e dobivaat petki, a najdobrite edinici. Kone~no, na lo{ite u~enici im se potrebni dobri ocenki. "

Vrtej}i so glavata, Xonatan gi povtori nejzinite zborovi, za da se uveri deka dobro slu{nal. Najlo{ite u~enici }e dobivaat petki, a najdobrite edinici! "

"Taka e", re~e `enata, kimnuvaj}i so glavata. "Mo{ne blagorodna i humana odluka na gospo|a Tvid. Najdobrite u~enici }e u~at da se `rtvuvaat. Na {kolskite vlasti im e nalo`eno da pobrzaat so usvojuvaweto na toj plan za unapreduvawe na nastavniot kadar. "

"Kako go prifatija toa nastavnicite?" pra{a Xonatan.

"Na nekoi im se dopadna, a na nekoi ne. ]erka mi mi re~e deka najdobrite nastavnici najavuvavaat otkazi ako planot ne se prifati. Taa mo`nost zasega se u{te ostanuva."

23. PLATA ZA GREV

Xonatan ja ostavi veselata tolpa vo amfiteatarot i pojde niz eden dolg hodnik. Zdogleda grupa lu|e {to sedea na edna klupa, so okovi na nozete, povrzani so sinxiri. Dali toa kriminalci o~ekuvaat sudewe. "Mo`ebi ovde{nava vlast }e mi pomogne da si gi vratam parite {to mi gi ukradoa", pomisli toj.

Na levata strana od klupata se nao|a{e vrata na koja pi{uva{e:

"Ministerstvo za prinudna rabota", a na drugata strana stoeja stra`ari i tivko razgovaraa, ne obrnuvaj}i vnimanie na svoite zatvorenici. Mo`nosta, nekoj da pobegne, be{e minimalna.

Xonatan se dobli`i do najbliskiot zatvorenik. Dete, od re~isi dvanaesetina godini i ne li~e{e na zlostornik. "Zo{to si vo sinxiri?, go pra{a Conatan. Deteto prvo pogledna vo Xonatan, pa otkako pogledna i vo stra`arite, odgovori: "Zatoa {to rabotev".

"Kakva e taa rabota {to ti predizvika tolkava nevolja?" pra{a Xonatan, so {iroko otvoreni o~i od ~udewe.

"Vo bakalnicata na Xek, gi popolnuvav policite so stoki", odgovori deteto, poglednuvaj}i vo ~ovekot so belata kosa koj sede{e do nego.

"Jas go imam vraboteno", re~e Xek, sna`en srednove~en ~ovek, so dlabok glas. Na nego u{te se nao|a{e izvalkana rabotna prestilka i be{e okovan kako i deteto.

"Deteto re~e deka saka da porasne i da bide kako negoviot tatko, koj e {ef na eden fabri~ki sklad. Od toa nema ni{to poprirodno. No, bidej}i fabrikata e zatvorena, tatko mu ne mo`e{e da najde druga rabota, pa jas pomisliv deka vrabotuvaweto na deteto }e mu pomogne na semejstvoto. Golemite du}ani mi konkuriraa pa mi be{e potrebna evtina rabotna raka. Me|utoa, sega se e svr{eno.". Od liceto mu se ~ita{e deka e pomiren so sudbinata. Toga{ zapo~na deteto: "Vo u~ili{teto, dodeka u~ime da ~itame i smetame, ne ni pla}aat, a Xek pla}a. Raznosuvav pora~ki, ja odr`uvav opremata i postojano gi ~itav vo vesnici upatstvata, vrzani za na{ava profesija. Sre}avav lu|e od razni godi{ta, a ne samo deca vo u~ili{teto. Xek ni pomogna da ja platime stanarinata. Za{tediv pari i za velosiped. Sega propadnav." Glasot mu se gube{e pri samiot pogled na stra`arite.. "Sega moram na prevospituvawe. "

"Prevospituvaweto ne e ni tolku stra{no, koga }e pomisli{ na nekoi drugi mo`nosti", se ufrli eden debel ~ovek so ko{nica svenati trendafili. I toj be{e vo sinxiri i sede{e pokraj deteto. "Te`ok e ovoj `ivot. Nikoga{ ne sum sakal da rabotam za drug i mislev deka najposle sum ja na{ol sre}ata. Dobro mi ode{e, prodavaj}i gi cve}iwava na ulica i na plo{tadot. Me|utoa, na sopstvenicite na du}ani ne im odgovara{e mojata konkurencija, pa baraa od Sovetot na guvernerite da ja zabrani rabotata na uli~nite prodava~i. Potoa mi rekoa deka sum von zakonot, deka pretstavuvam neubava pojava i zakana

na op{testvoto. Zamislete, moeto cve}e i jas mu se zakanuvame na op{testvoto! "

"Zo{to ne se otka`avte od proda`ba na cve}eto?" - pra{a Xonatan.

"I da igram kako sviri sovetnikot? Ona {to cel `ivot go sakav e da bidam svoj gazda. Najposle, zatvorot i ne e tolku lo{. Ne moram da rabotam i imam soba od tri kvadratni metri {to ja pla}aat sopstvenicite na du}ani. Navistina ~udno, upravnikot na zatvorot misli deka mi pravi usluga... zatoa {to }e me rehabilitira. Mislam deka jas niv bi mo`el da gi rehabilitiram. "

Potoa Xonatan se svrte kon grupata `eni vo rabotna obleka, {to sedea do deteto. "Zo{to ste vie tuka?"

"Nie imame mal ribarski brod. Eden slu`benik me zapre dodeka gi rastovaruvavme te{kite sandaci vo pristani{teto", re~e edna silna `ena, so grub izgled i proniklivi sini o~i. "Toj mi re~e deka toa e povreda na Zakonot za bezbednosta. Pretpostavuvam deka zakonite treba nas da ne {titat od zloupotreba na rabota. Organite na vlasta ve}e dvapati ne zatvaraa, no nie tajno pak otidovme na pristani{teto, da go podgotvime alatot za ovaa ribolovna sezona. Sega, koga posleden pat ne uapsija, ni rekoa deka dobro }e ne za{titat. " Vozdivnuvaj}i dlaboko, taa pra{a: "[to }e storat so mojot sin? Ima samo tri godini. Sekade go vodev so sebe i na rabota. Sme{no... pote`ok e od onie sandaci {to gi nosevme."

"Vam toa Vi e sme{no", re~e ~ovekot ~ija ubavo potstri`ena brada go pokriva{e negovoto mlado lice. Buckaj}i go so laktot ~ovekot {to sede{e do nego na klupata, toj re~e: "Xorx rabote{e kaj mene, po nekolku ~asa dnevno, dve zimi po red, kako eden vid ~irak. Mi go odr`uva{e frizerskiot salon, go ~iste{e i mi pomaga{e okolu

mu{teriite. Sega vlastite mi velat deka ne sum mu pla}al dovolno za toa {to rabotel." Krevaj}i gi besno racete, prodol`i: "Da go pla}av kako {to baraat, ne }e mo`ev da go primam na rabota. "

Na toa Xorx, so kiselo lice, dodade: "Pod ovie uslovi i so otvoreno sudsko dosie nikoga{ nema da dobijam dozvola za otvorawe na svoja berbernica."

"Vie mislite deka imate problemi", se vme{a `enata so gordo lice, o~igledno potresena od faktot deka ja deli sudbinata na drugite. Й, samo {to ne zaplaka, dobli`uvaj}i go beloto krp~e do o~ite, re~e:

"Koga ova }e se pojavi vo vesnici, karierata na mojot ma` }e bide zape~atena. I ne sonuvav deka toa {to go rabotam e lo{o. [to bi storile vie?" Pregrnuvaj}i ja mladata bra~na dvojka, {to be{e vo sinxiri. Madam Ins prodol`i: "Nekoga{ imav golema ku}a. Trite moi deca se {koluvaa vo najdobrite u~ili{ta, a jas sakav da se vratam vo svojata profesija. Zatoa se raspra{uvav za pomo{ vo ku}ata. Viljem i Eleonora dojdoa so odli~ni rabotni preporaki, i jas vedna{ gi vrabotiv. Eleonora e odli~na gradinarka, a umee i okolu kolata. Sposobna e za site remonti vo ku}ata, a odi i po nabavka.

I Viljem mi be{e od neprocenliva pomo{. Toj e ve{t so decata i sekoga{ e tuka koga mi e ne{to potrebno. Toj gi potstri`uva decata, ~isti, gotvi i izvr{uva iljada i edna rabota, podobro od mene. Koga }e dojdam doma, mo`am da se odmoram i da se zanimavam so decata.

"Toa e pomo{ {to sekoj bi ja posakal", re~e Xonatan. "No {to se slu~i pa ne uspea?"

"Vo po~etokot se ode{e dobro, toga{ ma`ot mi dobi povo mesto vo Biroto na dobra volja, ,a negovite protivnici ja razgledaa na{ata finansiska situacija i utvrdija deka ne sme uplatile socijalno osiguruvawe za Viljem i Eleonora. "

"A zo{to ne uplativte?, pra{a Xonatan.

"Toga{ ne mo`evme. Tro{ocite za privatno {koluvaqe, danocite i mojot mal prihod vo po~etokot, ednostavno ne dozvoluvaa da gi vrabotam. "

Vo toj ~as Vilijem dodade: "Za nas toa bi bila golema neprilika." @enata go bucna so laktot i re~e: "Vnimavaj Vil. Znae{ {to stavivme se na kocka. "

"Pa", re~e toj nesigurno, Gospo|a Ins ni gi spasi `ivotite. Izbegavme od na{iot ostrov poradi glad i brutalnata gra|anska vojna, {to se vodi tamu. Nemavme drug izbor, treba{e ili da gladuvame, ili da izbegame, ili da ne otepaat. Zatoa i dojdovme vo Koroda. Da ne ni pomogna madam Ins, sigurno bi ne vratile i site bi zaginale.

"Da", re~e Eleonora toplo: "Nie mnogu Vi dol`ime za na{ite `ivoti i `alime {to poradi nas upadnavte vo ovaa neprilika. Socijalioto osiguruvawe nikomu od nas ne ni pru`i nekakva sigurnost. "

Madam Ins, dlaboko vozdivna pred da prozbori: "Na ma`ot mi }e mu propadne unapreduvaweto vo Biroto na dobra volja, a mo`ebi i sega{nata rabota. Toj be{e na ~elo na prvata komisija vo Koroda za ~uvawe na nacionalniot ugled. Negovite protivnici }e go obvinat za licemerstvo."

"Za licemerstvo?" - pra{a Xonatan.

"Da, Prvata komisija na Koroda ne im e nakloneta na novodojdenite."

"Novodojdenite", povtori Xonatan, "a koi se toga{ pridojdenite?"

"Toa sme site nie drugite. Site na{i semejstva, vo minatoto, se dojdeni od nekade kako doselenici."

Xonatan goltna knedla. Ne smee{e ni da pomisli {to }e mu se slu~i, dokolku, po negoviot govor i obleka, otkrijat deka i samiot e novodojden. Obiduvaj}i se da izgleda nezainteresirano, pra{a: "[to imaat protiv novodojdenite?"

Ribarkata se ufrli: "Tie momci od Sovetot na guvernerite ne sakaat konkurencija. Novodojdenite mo`at da bidat poagilni na rabotnoto mesto, da rabotat pove}e i toa za poniski plati i na pote{ki raboti. Bi prifatile i sitna rabota koja nikoj od nas ne bi sakal da ja raboti. "

"Zastani malku, ima mnogu poplaki na novodojdenite ", re~e bakalot Cek.

"Novodojdenite ne go znaat jazikot, kulturata, ne znaat da se odnesuvaat, ne gi poznavaat obi~aite na ostrovot. Se voshituvam od nivniot cvrst duh. Gotovi se i `ivotot da go dadat, samo da dojdat vamu. No, potrebno e vreme za da se nau~i se. Denes e pote{ko otkolku nekoga{ koga na{ite predci izbegale od dale~nite ostrovi."

"Ma`ot mi", re~e madam Ins gordo, "se poslu`i so tie isti dokazi protiv novodojdenite. Toj re~e deka tie, pred da dojdat vamu, moraat prvo da go nau~at jazikot i na{ite obi~ai. Im trebaat i pari i obrazovanie. Ma`ot mi sega raboti vrz pro{ireniot prednacrt za prepoznavawe duri i na decata na novodojdenite. Kako {to e planirano, i tie }e bidat deportirani, dodeka ne prestanat da bidat tovar, odnosno, dodeka ne go nau~at jazikot, obi~aite, dodeka ne gi zapoznaat parite i ne se zdobijat so dovolno znaewe za da mo`at da se iska`uvaat. "

Vo toj mig, dvajca lu|e, vo slu`bena obleka i so polni torbi se poka`aa na vratata. Se dobli`ija do madam Ins, a taa se vturi od strav. Edniot od dvajcata, mu dade znak na stra`arot da й gi simne verigite od nozete. "Sakame da Vi go iska`eme na{eto najdlaboko `alewe za ova nemilo nedorazbirawe, gospo|o Ins. Bidete sigurni deka za celata ovaa rabota se pogri`ija od najvisoko mesto."

So o~evidno olesnuvawe, madam Ins se prosti od drugite i brzo, vo pridru`ba na dvajcata slu`benici, se izgubi vo dolgiot hodnik. Drugite ostanaa bez zbor, a ti{inata ja razbiva{e povremeniot yvekot na okovite. Koga madam Ins se oddale~i, stra`arite se svrtea kon Viljem i Eleonora, grubo gi oddelija od drugite, turkaj}i gi na drugata strana. "Odi si zbir{tino od kade si do{la".

"No nie ne storivme nikakvo zlo", zaplakaa Viljem i Eleonora, "nie }e umreme".

"Toa ne e moja gri`a", promrmori stra`arot.

Ribarkata ~eka{e da se oddale~at po skalite i da ja zatvorat vratata, pa tivko re~e: "Mi se ~ini }e bide tvoja! "

24. ^IJA E TAA DOBRA IDEJA

"Ura, ura!", vika{e ~ovekot kolku {to go dr`i glasot. Upadna vo sobata vo pridru`ba na nekoi lu|e vo crni uniformi. Site go gledaa kako da im zavisi `ivotot od nego. Voda~ot, so krupni ~ekori, se dobli`i do masata na koja se nao|a{e filxan so kafe i so rakata dade znak da mu napravat mesto da sedne. Tie poslu{no otidoa vo agolot od sobata i trpelivo ~ekaa.

"^estitam", re~e Xonatan, {to i da proslavuvate. Smeam li da ve pra{am zo{to ste tolku sre}ni?" Xonatan gleda{e vo besprekorno oble~eniot ~ovek.

"Ej, kafevo e vrelo", izvika ~ovekot, i, vra}ajki go filxanot so kafe na masata, mu pru`i raka na Xonatan, velej}i mu: "Jas sum Artur, a kako e tvoeto ime?"

"Xonatan. Milo mi e {to ve zapoznav."

Artur, cvrsto mu ja stegna rakata na Xonatan. "Xonatan, siguren sum deka denes se zbogativ. [totuku go dobiv re{ava~kiot glas za mojot pronajdok: ostar metal na ra~ka." "Kako te~e{e glasaweto?"

"Sudot, so minimalno mnozinstvo, izglasa: ~etiri sprema tri glasa i dva vozdra`ani, za da mi se izdade dokument za patentot." "Kakov patent?" - pra{a Xonatan.

Poln so sebe, Artur objasni: "Toa e najvrednoto par~e hartija na ovoj ostrov. Toa mi obezbeduva zakonski monopol za koristewe na edna revolucionarna ideja. Nikoj ne smee da upotrebuva ostar metal na ra~ka, bez da odobram jas. ]e stanam gnil bogata{", u`ivaj}i zavr{i ~ovekot.

Na Xonatan mu pomina se niz glavata, od momentot koga vtasa na ostrovot, pa do `enata {to be{e uapsena. "Koga go izumivte toa?" -pra{a Xonatan.

"Ne, jas ne sum go izumil toa. Eden siroma{en vreden rabotnik, ~ie ime e ^arli, pronajde se i podnese prijava vo Zavodot za patenti. Od nego, za mali pari, go otkupiv pravoto i najposle se isplati se. Toj ne be{e vo sostojba da gi plati advokatite", re~e Artur, dobli`uvaj}i mu se na ~ovekot koj sede{e do nego. Pa koj zagubi pri toa nadglasuvawe?"

"Be{e toa vistanska vojna. Stotina od niv izjavija deka za toa razmisluvale pred mene. Nekoi tvrdea deka toa e logi~en ~ekor po otkrivaweto na ostar kamen vrzan na ra~ka." Artur zastana za da duvne

vo kafeto {to go pie{e. "Ova poslednovo glasawe be{e najostro. Tu`itelka be{e nekoja Daniela koja tvrde{e deka u{te pred devet godini napravila prototip od napravata i deka za toa ima preku 40 svedoci. Taa objasni deka toa go napravila od ~isto qubopitstvo, kako nekoj vid hobi. Igra{e na karta da predizvika simpatii kaj sudijata, zboruvaj}i dska e siroma{na i deka nikoga{ nemala dovolno pari za taksite {to se davaat okolu molbite za patentirawe. Eh, luda sre}a!" "Taa mora da dala mnogu pari za ova sudewe", se ufrli Xonatan. "Se razbira, no samo blagodarej}i na krupnata yverka, kako {to e gospodin Vu koj i gi plati advokatite. Veruvam deka i ponudi isti uslovi kakojas na ^arli. Daniela mo`ebi saka{e samo imeto da й vleze vo istorijata. Vaka, za nea pove}e nikoj nema da slu{ne. Artur se potpre so ednata raka na yidot, o~igledno u`ivaj}i vo pobedata.

"Sekoj od slu~aite ima{e edinstven presvrt. Eli{a izjavi pred sudot deka sum mu ja ukral idejata so pomo{ na Zavodot za patenti... eh, kako {to re~e, idejata do{la do mene... eh, i do ^arli. Ziper `ivee{e na dale~en ostrov, a drugite se mrtvi, pa taka se nadvor od igrata. Nekoi protestiraa istaknuvaj}i deka koristeweto na ideja ne mo`e da se smeta kako ne~ij posed. Jas toa }e mo`am za 17 godini."

"A zo{to tokmu za 17 godini?" pra{a Xonatan.

"Koj znae!?" se nasmea ~ovekot. "Moite advokati mi rekoa deka pred nekolku stotini godini, so {to se soglasija i nekoi pronao|a~i od toa vreme, dva do tri {egrtuvawa do sedum godini se zemale kako magi~en broj. Se se iskompliciralo. ^isto praznoverje, ako me pra{uvate."

"No, ako tie tvrdat deka idejata e va{a, zo{to taa ja gubi va`nosta po 17 godini? Dali go gubite imotot po 17 godini?"

"Hmmm...," Artur zamol~e za da se napie kafe, a potoa nervozno go prome{a filxanot. "Dobro pra{awe. Obi~no nema vremensko ograni~uvawe za sopstvenost nad imotot, no ~ekaj..." Toj mu mavna so rakata na eden od onie od agolog na sobata i toj vedna{ dotr~a. "[to mo`am da storam za vas gospodine Artur?" - pra{a uslu`no.

"Pol, zo{to ne mo`am da go poseduvam patentot podolgo od 17 godini?"

"Celta na dokumentot za patentot e", re~e Pol, so monoton pravni~ki glas, "da go stimulira inovatorstvoto. Bogatstvoto {to }e se dobie za 17 godini e legalno. Monopolskoto koristewe na taa ideja se smeta za dovolna nagrada."

"A {to se slu~uva so onie {to se zanimavaat so pronao|a{tvo od

nekoi drugi pobudi?" pra{a Xonatan.

Artur i Pol se poglednaa iznenadeni. Pol pra{a: "Kakvi drugi

Pri~ini?"

Na Xonatan mu se stori deka odlukata na vlasta, spored koja eden ja zaslu`uva nagradata, a onoj drugiot ne dobiva ni{to, e nepravedna. "Zna~i, sekoj {to }e napravi ostar metal na ra~ka, mora na dvajcata da im plati?"

Pol se nasmea malku nervozno, gledaj}i vo Artur otkoso. "Toa zavisi od Artur. Toj }e re{i dali }e gi proizveduva sam ili, vo zavisnost od ponudite na drvose~ite, voop{to da ne go dozvoli proizvodstvoto... 17 godini, osven ako ne se patentiraat modifikacii na originalot, pa so toa da se prodol`uva rokot.' Obrnuvaj}i mu se na Artur, Pol dodade: "Ve}e imame kadri koi se zanimavaat so toa. Artur, se se}avate, prvo morame da se anga`irame okolu toj dosadee zakon za drvose~ite" Obrnuvaj}i mu se na Xonatan, objasni: "Drvose~ite imaat nekakva ~udna i nadminata pretstava deka nivnite stapovi so koi gi urnuvaat drvjata moraat da se za{titat kako nova ideja."

Na Artur kako da mu se povrati samodoverbata. "Znam deka mo`am da smetam na tebe, Pol. Ti sekoga{ si pred igrata."

"No, gospodine", be{e uporen Xonatan, "{to bi pravele denes da ne dobievte na sudot?"

Artur gi pregrna prijatelski Pol i Xonatan i gi isprati do vratata, kako da saka{e da go zavr{i razgovorot. "Mom~e, bidi sigurei deka denes, da ne dobiev na sudot, nema{e da razgovaram so tebe. Odam vo fabrika, na brzina da go napravam toj ostar metal, da go stavam na ra~ka i da ja naditram konkurencijata. A ovoj moj drugar, }s pobara nekoja druga rabota. Neli Pol? Mo`ebi vo proizvodstvoto, marketingot, istra`uvaweto? Sekoj nov ostar predmet na ra~ka }e mora da pretrpi makar najmala izmena, samo za da bideme ~ekor pred surijata."

"Uf" re~e Pol, "zvu~i stra{no."

Gledaj}i go Artur kako odi kon vratata, drugite lu|e gi sobraa svoite torbi, i pojdoa po nego.

"POL, re~e Artut odej}i, "objasni mi ja u{te edna{ ograni~enata odgovoronost, saka{ li? Toa e u{te edna prekrasna ideja, Xonatan."

25. ZA POSTARITE: ]E TE PRELA@AM AKO NE ME ^ESTI[

Pazarot na vladite ima{e pove}e prostorii i hodnici od bilo koj lavirint. Xonatan {eta{e po dolgite hodnici, dodeka ne namirisa kafe i taze pe~en leb. Sledej}i ja mirizbata dojde vo edna golema sala za konferencii vo koja, nekolku postari `eni i ma`i se karaa, mavtaj}i so tupanici. Nekoi se dr`ea za race, kako toa da im pomaga vo nivniot o~aj i razo~aruvaweto.

"[to se slu~ilo?" pra{a Xonatan, gledaj}i vo golemata ko{nica koja na sredinata na holot se izdiga{e do plafonot.

"Zo{to tolku ste vozbudeni?" pra{a toj, no pove}eto od starcite ne mu obrnaa vnimanie tuku prodol`ija da lelekaat i da se `alat zaemno. Sepak, eden gospodin, koj izgleda{e mo{ne seriozno, se

dobli`i do Xonatan. "Toj, Prviot sovetnik", pro{epoti ~ovekot, "pak ni go stori toa. Ne izmami."

"[to vi napravi?, pra{a Xonatan.

"Pred pove}e godini", odgovori starecot, ta`no vrtej}i ja glavata, "Prviot sovetnik, Karlo Ponci, ni raska`uva{e za golemite planovi so koi treba{e da se spre~i bilo koj da gladuva vo starosta, i bilo koga. Toa ni se ~ine{e kako dobra rabota. I taka site mislevme. Hmmm", {mrkna besno i prodol`i: "Zakanuvaj}i im se so smrtna kazna, na site im be{e naredeno, osven na Prviot sovetnik i negovite slu`benici, da nosat vekni leb vo ovaa ogromna ko{nica i toa sekoja nedela. Site {to bea postari od 65 godini i ve}e bea penzioneri, mo`ea da zemat leb od ko{nicata. "

"Site davaa prilozi, osven Prviot sovetnik i negovite slu`benici!", izvika Xonatan.

"E, tie imaat specijalen tretman", odgovori starecot, "a nie moravme, pogolemiot del od na{ite lebovi, da gi stavame vo posebni ko{nici, {to bea rezervirani samo za niv. "

"Dobro e vo starosta da se bide obezbeden so leb", re~e Xonatan. . "Da, mislevme deka toa e ~udesna ideja, bidej}i taka sekoga{ }e ima leb za starite lu|e i site mo`evme da smetame na golemata dr`avna ko{nica. Zatoa, pove}eto od nas prestanavme da {tedime za leb za vo starosta. "

Starecot, ~ii {to ramenici bea svitkani pod tovarot na godinite, pogledna vo izbrazdenite lica na svoite vrsnici, a potoa poka`a na eden postar gospodin koj sede{e na klupata. "Edna{, ovoj moj prijatel, ni dade nekakva presmetka, spored koja, golemata ko{nica bi trebalo da ostane bez leb za nekolku godini. Toa predizvika golema panika". Na tie zborovi, drugiot starec kimna so glavata.

"Zatoa", prodol`i starecot, "trgnavme kon ko{nicata i se izjazivme po nea. Ne be{e lesno, no ne bevme tolku slepi i slabi, kako {to mislat nekoi od mladite sovetnici. Koga poglednavme vo ko{nicata, zaklu~ivme deka e re~isi isprazneta. Koga drugite go slu{naa toa, dojde do golemi nemiri, pa mu rekovme na sovetnikot Ponci deka }e mu bide mnogu podobro ako stori ne{to ko{nicava da se napolni, inaku ko`ta }e mu ja odereme."

"Pretpostavuvam deka se ispla{il", re~e Xonatan.

"Se ispla{il!? Dosega ne sum videl nekogo tolku voznemiren. Znae deka mo{ne sme nezgodni koga }e se nalutime. Prvo predlo`i da se zeme pove}e leb od mladite rabotnici, no toga{ tie pobesnea. Onoj umen del od mladite re~e deka tie sega sakaat da jadat leb, a ne vo nekoja idnina. Nekoi im pora~aa na mladite deka lebot }e se izgubi, koga tie }e ostarat. "

"[to predlo`i u{te sovetnikot?", pra{a Xonatan.

"Ponci predlo`i, sekoj da po~eka do svojata sedumdesetta godina za da po~ne da zema leb od ko{nicata. Site nas, {to bevme blizu do penzijata, toa ne naluti, bidej}i smetavme deka lebot treba da ni se

dava koga }s napolnime 65 godini. Najposle, Ponci dade edna odli~na ideja."

"Vo dobar ~as", svika Xonatan.

"Tokmu vo pravo nreme, koga treba{e da si obezbedi reizbornost, Ponci na site ni veti po ne{to. Na primer, deka od pomladite rabotnici }e zeme pomalku leb, dodeka na starcite im vetuva{e deka }e im dade pove}e. Sovr{eno," Starecot malku zastana, za Xonatan da mo`e da razbere {to zboruva. "Rabotata be{e vo toa {to od godina vo godina }e ima se pomalku vekni, taka {to naskoro }e mo`eme da ostaneme gladni. Koga edna{ }e is~sznat tie vekni, pretpostavuvam deka }e pe~atat sliki so vekni za da ne prehranat."

26. Vice versa

Xonatan sfati deka od Pazarot na vladite }e ima mala polza, a golemo glavobolie, pa izleze od palatata razo~aran i obeshrabren. Ako ni{to drugo, barem od ribarkata razbra deka gradot ima pristani{te. Se u{te se nadeva{e deka }e najde brod {to }e go odnese doma.

Na agolot, zad Pazarot na vladite, Xonatan zdogleda edna `ena, preterano na{minkana vo eden mnogu tesen fustan, koja vnimatelno gleda{e vo sekoj ma` {to pominuva{e kraj nea.. Malku ponatamu zdogleda druga, vo crni mre`esti ~orapi i vo sosema kus fustan. Taa prijatelski gleda{e vo Xonatan, koj saka{e da ja pra{a ne{to za ostrovot, no, pred da uspee da prozbori, policiska "marica" doleta od zad agolot i naglo zako~i. Nekolku policajci skoknaa od avtomobilot i gi fatija dvete `eni. Tie po~naa da vreskaat, no policajcite, udiraj}i gi so nozete, gi turnaa vo avtomobilot, ja zatvorija vratata i otidoa. Eden od policajcite ostana, bele`ej}i ne{to vo svojot mal notes, {to go izvadi od xebot.

Xonatan pomisli deka }e be{e dobro ako policaecot be{e vo blizina koga go ograbija. Gi ima na sekade, no ne tamu kade {to se potrebni. Mo`ebi e ova {ansa da go prijavi grabe`ot.

"Postete gospodnie, bi sakal da prijavam grabe`", se osmeli Xonatan. "Toa ne e moj resor", odgovori policaecot, ne poglednuvaj}i go.

Xonatan se najde vo mo{ne neprijatna sostojba. "A koj e va{iot resor?"

"Moralen", odgovori ~ovekot, "nie, vo oddelenieto za moral, ne se zanimavame so nemoralni raboti."

"Pa i grabe`ot za koj jas zboruvam, sekako e nemoralno delo." Ostanuvaj}i bez odgovor, Xonatan go pra{a: "Zo{to gi uapsivte `enite?"

"Zarem ne mo`e{e da go proceni{ toa po nivniot izgled?",

^ovekot najposle go odvoi svojot pogled od notesot i go zdogleda zbunetoto lice na Xonatan.

"Tie `eni se vinovni poradi pru`awe na seksualno zadovolstvo na lu|eto, za pari. Za niv bi bilo mnogu podobro da izvr{ile razmena so niv. "

"[to podrazbirate pod 'razmena'?" pra{a Xonatan, koj, koga ~ovekot zapo~na da zboruva za seksualnite zadovolstva, ve}e gi be{e zaboravil svoite problemi.

"Sakam da ka`am..", policaecot go naglasuva{e sekoj zbor, "dska treba da gi zabavuvaat svoite partneri otkako }e ru~aat so niv, }e se napijat pijalak, }e tancuvaat, }e odat vo teatar... a ne otkako }e primat gotovina. Toa bi bilo pokorisno za zaednicata i sosema e zakonito."

Xonatan se zbuni u{ts pove}e: "Zna~i, gotovinata ne smee da se koristi za seksualno zadovoluvawe?", pra{a toj.

"Se razbira, ima isklu~oci. Na primer, gotovi pari mo`at da se koristat samo ako odnosot e snimen i ako im e prika`an pa site vo gradot. Vo toj slu~aj, toa e javen odnos, a ne privaten, i toga{ e vo red. Namesto da rizikuvaat da bidat fateni, u~esnicite mo`at da stanat poznati i da se zbogatat, sklu~uvaj}i dogovori."

"Zna~i nemoralno e ako ~ovek vr{i trgovija so seksot, za gotovi pari, za ~isto privatni celi?" - pra{a Xonatan.

"Se razbira, ima i isklu~oci vo privatnite pari~ni transakcii, osobeno ako `enite se oble~eni podobro od ovie dve uli~arki" se nasmea.

"Kratkotrajni dogovori za eden ~as ili za edna no} se nezakoniti. No, ako partnerite sklu~at traen dogovor ili za cel `ivot, toga{ mo`at da se koristat i gotovi pari. Fakt e deka roditelite ponekoga{ gi stimuliraat i svoite deca da sklu~uvaat takvi dogovori. Tie {to nastojuvaat da bidat blagorodni, sakaat da sklu~at vakvi dogovori. Toa se smeta kako zakonsko sredstvo za da se izdigne ili da se za{titi nekoj.

Policaecot zavr{i so pi{uvaweto, pa notesot go stavi vo torbata, a od nea izvadi ~ekan i nekolku {ajki: "Dali bi sakal da mi pomogne{?"'

"Sekako", re~e Xonatan, a po glavata mu se mota{e informacijata za.moralot na op{testvoto, koja {totuku ja dobi. Policaecot se svrte i vleze vo najbliskata prodavnica, a potoa sobra nekakvi {tici od trotoarot, a edna od {ticite mu ja pru`i pa Xonatan. "Eve dr`i go ovoj kraj. Moram da gi zakovam prozorcite i vratata od ovoj du}an."

"Zo{to treba da go zatvorite du}anot?"

"Du}anot e zatvoren", odgovori agentot, nejasno poradi {ajkata {to ja dr`e{e vo ustata, "bidej}i sopstvenikot e obvinet deka prodava sramni sliki. Sega gnis vo zatvorot."

"Kakvi se tie sramni sliki?" pra{a Xonatan naivno. "Pa, sramni sliki se tie, na koi e prika`ana nekoja rasipana i odvratna rabota." "Dali sopstvenikot na du}anot u~estvuval vo taa odvratna rabota?"

"Ne, toj samo gi prodava slikite."

Xonatan razmisluva{e za ova {to go slu{na. Koga policaecot ja zakova vratata so {tici, go pra{a: "Zna~i nekoj {to prodava sramni sliki, stanuva vinoven i poradi samata sramna rabota?"

Sega dojde red i na policaecot i toj malku da se zamisli.

"Pa, na nekoj na~in e taka", najposle odgovori. "Lu|eto {to prodavaat takvi sliki se vinovni {to reklamiraat sramni aktiviosti, bidej}i potro{uva~ite lesno pa|aat pod vlijanie, znae{ ve}e... "

Xonatan se ~ukna so rakata po glava. "Sega se mi e jasno. Vo toj slu~aj, mora da ste gi uapsile i fotografite {to ja snimaat vojnata i ubivaweto. Dali i na{iot pe~at se smeta za vinovni bidej}i gi objavuvaat slikite na ubienite i ia onie {to ubivaat?"

"Eh, ne, ne!" izvika ~ovekot i, proma{uvaj}i ja {ajkata, se udri so ~ekanot po palecot. Tresej}i go palecot od bolka, se obide da gi objasni svoite zborovi: "Sksualnata aktivnost e skaradna. So seks se zanimavaat samo perverznici. Pristojni lu|e gi osuduvaat takvite aktivnosti. Od druga strana, vojnata, pa i ubivaweto, se raboti za koi i pristojnite lu|e i perverznicite mo`at da ~itaat. Site nie ~itame za takvite nastani. Vsu{nost, fotoreporta`ite za vojnata mo`at da dobijat i nagrada za novinarstvo. "

Koga i poslednata {ajka be{e zakovana, Xonatan si zamina so ubeduvawe deka ovoj ~ovek e prezafaten so rabota, za da mo`e da mu pru`i bilo kakva pomo{ vo vrska so nekakov bezna~aen grabe`.

27. VESLI BOBINKI

"Pssst! Dali saka{ da se ~uvstvuva{ ubavo?" mu {epna na Xonatan edna nevkusno oble~ena `ena, minuvaj}i kraj nego. Gleda{e nervozno okolu sebe, a potoa povtori: "Dali saka{ ubavo da se ~uvstvuva{?"

Otkako go slu{na policaecot vo vrska so moralot, Xonatan ne be{e siguree dali treba da й odgovori na `enata. No, bidej}i toj be{e iskren i ~uvstvitelen й odgovori nevino: "Zarem ne saka sekoj da se ~uvstvuva ubavo?"

"Pojdi so mene", re~e `enata i go fati za raka. Potoa go povede po edna uli~ka, niz eden temen urnat vlez. Toa Xonatan mnogu go potsetuva{e na neodamne{niot grabe`, pa se obide da se sprotivstavi. Pred i da mo`e{e ne{to da stori, `enata go vovle~e vo nekakov kafez, ja zatvori vratata i ja zaklu~i. Otkako mu re~e da sedne, izvadi od torbata kutija so cigari i zapali edna. Potoa brgu povle~e eden dolg dim.

Xonatan se prome{koli na neudobniot stol i pra{a: "[to sakate od mene?"

Ispu{taj}i dim, `enata grubo go pra{a: "Dali saka{ veseli bobinki?"

"[to se toa veseli bobinki?" pra{a Xonatan.

@enata so somnenie promrmori: "Ne znae{ {to se veseli bobinki?"

"Ne", odgovori Xonatan, "i navistina mislam deka tie ne me interesiraat. Vi blagodaram."

Duri sega `enata ja zabele`a negovata izvetvena obleka. "Ka`i mi, ti izgleda ne si odovde?" - go pra{a taa. "Vsu{nost ne sum", so strav re~e Xonatan, pla{ej}i se da ne go prijavi kako pridojden.

Pred da mo`e{e da prodol`i, `enata izvika nekomu: "La`na uzbuna! Dubi, izlezi nadvor. Edna zamaskirana vrata se otvori i vleze eden policaec vo uniforma. "Od kade li izviraat ovie policajci, se pra{a Xonatan.

"Kako si?" re~e policaecot, zdravej}i se pristojno so Xonatan. "Jas sum Dubi, a ova mi e partnerkata Meri Xejn. @al ni e {to te upla{ivme, no nie sme tajni agenti za iskorenuvawe na trgovijata so veseli bobinki. "

"Obrnuvaj}i se kon Meri Xejn dodade: "Umiram od glad. Ajde da go oraspolo`ime ovoj siromav, da se potkrepi malku."

Dvajcata po~naa da vadat od plakarot razni kutii, tegli i {i{iwa. Koga be{e se otvoreno i servirano, zapo~naa da se poslu`uvaat. Na Xonatan mu potekoa ligi od ustata, gledaj}i ja taa gozba od razni slatki, taze leb, puter, marmalad, sirewe, ~okoladni bonboni i drugi mezelpaci. Dubi zede malku biskviti i gi prema~ka so puter i so xem, slu`ej}i se samo so prstite. "Navali", mu re~e so prepolneta usta, poka`uvaj}i so rakata na masata.

Xonatan zede par~e leb i zapo~na lakomo da jade. Otkako zastana so jadeweto, za da go prodol`i razgovorot, toj povtorno pra{a: "[to se toa veseli bobinki?"

Meri Xejn go napolni filxanot so kafe, stavaj}i vo nego tri la`i~ki {e}er i dodeka tura{e preku kafeto gusta, blaga pavlaka, re~e: "Veseli bobinki se ilegalno ovo{je. Koga bi se obidel da gi kupi{ od mene bi mo`el da odi{ v zatvor deset godini." Meri Xejn i Dubi se poglednaa, a potoa glasno se nasmeaa.

Xonatan re~isi se zadavi. Malku treba{e da nastrada. "No, {to ima lo{o vo tie veseli bobinki. Se razboluva li ~ovek od niv ili stanuva agresiven? "

"U{te polo{o od toa", re~e Dubi, bri{ej}i go so rakav puterot i marmaladot, {to mu bea razma~kani po liceto. "Veselite bobinki pravat ~ovekot da se ~uvstvuva dobro, pa posle im se predava na soni{tata."

"Grozno", re~e Meri Xejn, palej}i debela cigara i dodavaj}i mu ja na Dubi. Potoa promrmori ne{to, zede biskvita i ja prema~ka so debel sloj sirewe: "Toa e samo begaqe od realnosta."

"Da", re~e Dubi, popravaj}i go remenot i zboruvaj}i ne{to nejasno, bidej}i ustata mu be{e polna so biskviti. Xonatan dotoga{ nema{e videno ~ovek, tolku brgu da ja polni ustata so hrana. "Denes mladite', prodol`i Dubi, "ednostavno ne ~uvstvuvaat nikakva odgovornost sprema sebesi. Zatoa, koga, kako re{enie, }e gi prifatat veselite bobinki, nie sme tuka da gi vratime vo realnosta. Gi apsime i gi ispra}ame na robija."

"Dali toa e vo nivni interes?" pra{a diskretno Xonatan, baraj}i salvetka. "Se razbira", mu odgovori Meri Xejn. "Saka{ li malku viski, Dubi?" Dubi, so edna grimasa, й ja dodade mrsnata ~a{a, {to ovaa ja napolni do vrv, turaj}i od bokal. Vra}aj}i se na temata, mu re~e na Xonatan: "Pa, gleda{, veselite bobinki kaj ~ovekot sozdavaat naviki."

"Kako mislits toa, naviki?", pra{a ovoj.

"Toa zna~i deka postojano ~uvstvuva{ potreba da gi zema{ se pove}e i pove}e, i na kraj stanuva{ zavisen od niv, i pove}e ne mo`e{ da `ivee{ bez niv."

Xonatan malku razmisli. "Mislite sli~no kako so hranata?", re~e odvaj ~ujno, bidej}i Dubi pod`drigna glasno.

Dubi se smee{e vozdr`ano, u`ivaj}i vo svojata vtora ~a{a so viski i povlekuvaj}i dlaboko dim od svojata cigara. "Ne, ne", odgovori toj, "veselite bobinki ne se hranlivi, duri mo`at da bidat i {tetni. Saka{ li da mi go dodade{ pepelnikot, Meri Xejn?"

"A vo slu~aj, veselite bobinki da na{kodat", re~e Meri, {mrknuvaj}i od kafeto, po ~okoladnite bonboni, "toga{ site morame da go pla}ame lekuvaweto na tie zavisnici. Gleda{, Sovetot na guvernerite ne zadol`i, poradi milosrdie, site da mu pla}ame lekuvawe na sekoj poedinec, bez razlika kolku bolesta e seriozna.

Zatoa, upotrebata na veselite bobinki bi pretstavuvala golem tovar za site nas."

Na Xonatan mu se otpu{ti: "Ako lu|eto dobrovolno si go uni{tuvaat svoeto zdravje, zo{to vie morate da im go pla}ate lekuvaweto? "

"Dano~na obvrska", re~e Dubi. "Toa pretstavuva human gest. Sovetot pla}a mnogu obvrski, kako na primer, na{ite plati ili golemite zatvori. I nemoj da zaboravi{ deka minatata godina Sovetot na Guvernerite, poradi slabata `etva, im dade pari~na pomo{ na farmerite, i na proizvoditelite na tutun i na {e}erna repka. Danocite isto taka se neophodni i za slu~aj koga ~ovekot }e se razboli. Toa e za nas pristojna, civilizaciska rabota. Podaj mi ja solta, te molam Meri Xejn."

Meri Xejn mu ja podade solta, kimaj}i so glavata vo znak na poddr{ka, a potoa od dogor~eto na prethodnata cigara zapali nova:

"Bidej}i imame obvrska da pomogneme sekomu, morame isto taka da kontrolirame koj {to raboti. "

"Mislite na sebe?", pra{a Xonatan.

"Pa ne nie li~no", re~e Dubi, i od xebot izvadi {i{ence, vo koe se nao|aa nekolku crveni apovi i vedna{ gi goltna. "Politi~kite prvenci, odlu~uvaat vo na{e ime, koe e dobro odnesuvawe i koj mora da plati zatoa {to se odnesuva nepristojno. Tie, donesuvaj}i gi tie odluki, ne gre{at, {to ne bi mo`elo da se re~e za nas. Meri Xejn, saka{ li nekolku ap~iwa za da se uspokoi{? "

"Ti blagodaram mnogu, ne sakam", mu odgovori qubezno, i, turkaj}i ja malata metalna kutija preku masa, dodade: "Moive mali crvenkavi, deluvaat mnogu pobrgu. Probaj, ako saka{."

Xonatan uporno razmisluva{e: "Dali nivnata mudrost vlijae na toa, lu|eto da se odnesuvaat ispravno?"

"Podobro e za lu|eto da e taka!", izvika Dubi, mestej}i se na stolot. Potoa pivna u{te malku viski, za polesno da gi goltne apovite i se zagleda vo Xonatan. "Ako rabotat sprotivno, nie vo zatvorot gi u~ime da se odnesuvaat odgovorno! "

Dubi zapo~na da gi nagovara da mu se pridru`at vo pija~kata. "Ne, blagodaram", re~e Xonatan, postavuvaj}i novo pra{awe: "{to zna~i odgovornost?"

Meri Xejn stavi malku viski vo kafeto, a potoa mleko i {e}er. "Ne znam kako da ti... Dubi, podobro e ti da mu objasni{ na mom~evo."

"Hmmm! Da razmislam." re~e Dubi, namestuvaj}i se udobno vo stolot i trgaj}i u{te eden dim. Bi deluval i mudro da ne se zalula nanazad i za malku }e padne{e. A otkako zastana stabilno, re~e:

"Odgovornosta bi trebalo da zna~i podnesuvawe na posledici za svoite dela. Da, tokmu taka. Toa e edinstveniot na~in da porasne{, mislam da nau~i{. Dimot se pove}e go pokriva{e Dubi, a toj se po`ivo pluka{e, nastojuvaj}i da gi koncentrira svoite misli na odgovornosta.

"Ne, ne," go prekina Meri Xejn, "toa e sebi~no. Odgovornost treba da zna~i prezemawe gri`a za drugite. Znae{ ve}e... vnimavaj}i na niv da ne se povredat, da gi za{titi{ od sebesi. "

"Postoi samo eden na~in da se zavr{i ovaa rasprava", prese~e Dubi, stanuvaj}i i turkaj}i go pritoa stolot na koj sede{e. "Morame mom~evo da go odvedeme do Golemiot islednik. Samo toj mo`e da mu objasni {to e odgovornost."

28. GOLEMIOT ISLEDNIK

Senkite stanuvaa se podolgi. Be{e docna popladene koga Xonatan i negovite dvajca pridru`nici, Meri Xejn i Dubi, izlegoa na ulica. Dojdoa do eden park, vo koj, lu|eto {to vleguvaa, se sobiraa vo eden agol. "Dobro e", re~e Meri Xejn, "poranivme". Naskoro }e pristignat site {to sakaat da gi slu{nat porakite na Golemiot. Toj mo`e da odgovori na site tvoi pra{awa. Potoa sednaa na treva. Dubi, koj se be{e prejal i ispi premnogu viski, legna na mekata treva i vedna{ se uspa. Meri Xejn mol~e{e. Nasekade okolu niv lu|eto gi zazedoa mestata. Najmnogu lu|e ima{e pod ko{nicite od drvjata i sedea ~ekaj}i.

Nabrgu, edna visoka, ispiena persona, seta vo crno, vleze vo sredinata na tolpata. Se dobli`i poleka, gi pogledna licata na lu|eto koi, polni so o~ekuvawa, gledaa vo nego. Vrevata se uspokoi, duri i {turcite prestanaa so svirkata.

"Vojnata e mir! Neznaeweto e mo}nost! Slobodata e ropstvo!", izvika ~ovekot, a negoviot glas pronikna vo teloto na Xonatan. Toj pogledna vo masata i vide deka site se obzemeni so strahopo~ituvawe. Se poka`a deka ovie zborovi ne zbunija nikogo.

Na Xonatan, re~isi nesvesno, mu izleta: "Kako toa mislite, slobodata e ropstvo!?"

Golemiot islednik probivno go pogleda mladiot ~ovek {to go postavi pra{aweto. Koj e toj {to se osmeli da go prekine tekot na negovite misli? Nikoj ne se pomrdna. Samo se slu{a{e {umot na lisjata {to se ni{aa na veterot. Toga{, Golemiot islednik zagrme kon Xonatan i kon tolpata: "Slobodata e najgolemiot tovar {to ~ove{tvoto mo`e da go nosi" Vreskaj}i, gi krena racete nad glavata, pravej}i so niv krst. "Slobodata, toa se najte{kite sinxiri!

Xonatan be{e uporen: "Zo{to slobodata e tovar?" Ne mo`e{e da se sovlada, mora{e da ja sfati smislata na tie zborovi.

Dobli`uvaj}i mu se so dva ~ekora, nadnesuvaj}i se nad nego, ~ovekot prodol`i: "Slobodata e ogromen tovar za lu|eto." I, so bolka i u`as, Golemiot islednik izvika: "Slobodnata volja napolno }e ve napravi odgovoren za va{ite dela." Tolpata se povle~e pred negovite zborovi, nekoi gi pritisnaa u{ite od strav.

"Kako mislite toa, odgovorni?" tivko pra{a Xonatan.

Iznerviran od negovata upornost, islednikot, kako da se odlu~i na poinakov priod. Za mig izgleda{e kako da se smaluva, a liceto mu dobiva{e blag izraz. "Nekoi od vas, mili moi bra}a i sestri, kako da ne ja razbiraat opasnosta za koja zboruvam. Zatvorete gi o~ite i zamislete edna bilka." Glasot mu be{e sve~en i ubedliv.

Site, osven Xonatan, gi zatvorija o~ite i zapo~naa da se koncetriraat. Islednikot, sugestivno zapo~na da ja opi{uva slikata pred nasobranits. "Taa bilka ne e ni{to drugo otkolku mala ne`na grmu{ka, ~ij {to koren e vrzan za zemjata. Taa bilka ne e odgovorna za svoeto deluvawe. Ah, prekraeni bilki!. Sega, mili moi, zamislete edno `ivotno, simpati~en, mal, vreden glu{ec koj tr~a me|u bilkite vo potraga za hrana. Ova su{testvo ne e odgovorno za svoite postapki, bidej}i se {to }e stori glu{ecot e predodredeno od prirodata. Ah, prirodata! Sre}no `ivotno. Ni toa, nitu bilkata, nikoga{ ne stradaat od bremeto na nekoi odluki, bidej}i nikoj od niv ne se soo~uva so mo`nosta na izbor i so vrednostite. Zatoa nikoga{ ne mo`at da zgre{at. "

Nekolkumina od grupata zaneseno potvrdija: "Da Golemi isledniku, da, da, taka e". Islednikot se ispravi, stanuvaj}i nekako povisok i prodol`i: "Otvorete gi o~ite i poglednite okolu sebe. ^ovekovoto bitiie koe }e podlegne pred izborite i vrednostite, mo`e da zgre{i. Lo{iot izbor i vrednostite, mo`at da vi na{tetat i vam i na drugite. Duri i ~uvstvo na mo`na vina, mo`e da go sozdade i ~uvstvoto na stradawe. A toa stradawe pretstavuva... odgovornost. "

Na tie zborovi lu|eto po~naa da treperat i u{te pove}e se stisnaa edni kon drugi. Edno mom~e {to sede{e blizu do Xonatan, oddedna{ izvika: O, te molime gospodaru, kako da ja izbegneme taa sudbina? Ka`i ni kako da se oslobodime od toj golem tovar?"

"Za toa e potreben golem trud, no zaedni~ki }e mo`eme da ja sovladeeme taa opasnost". Odgovori ~ovekot vo crno i prodol`i da zboruva tivko, pa Conatan mora{e da se navedne za da go razbere. "Veruvajte mi, a jas }e donesuvam odluki za vas. Toga{ }e bidete oslobodeni od site stradawa i vina koi slobodata gi nosi so sebe. Jas }e gi prezemam site va{i gri`i vrz sebe."

Toga{ islednikot, gi krena visoko racete i izvika: "A sega napred, pojdete site zaedno i pro{etajte po site sokaci i ulici, tropnete na sekoja vrata i izborete se za sekoj glas, onaka kako {to ve nau~iv. Taka }e pobedam i se }e odlu~uvam vo va{e ime." Masata vika{e vo znak na odobruvawe, a potoa se razlea na site strani. Lu|eto se turkaa i se kubea. Sekoj saka{e prv da izleze na ulica. Pridru`nicite na Xonatan zaboravija na nego i is~eznaa zaedno so drugite. Ostanaa samo Xonatan i Golemiot islednik. Xonatan go gleda{e ludoto tr~awe na lu|eto, a potoa se svrte kon ~ovekot vo crno. Islednikot gleda{e nekade pokraj Xonatan, kako da saka{e da ja sogleda vizijata na idninata. Najposle, Xonatan go prekina ma~noto mol~ewe, so poslednoto pra{awe: "Kakva dobrina }e dobijat tie koi svoeto pravo na odlu~uvawe }e go prenesat naVas?"

"Nikakva", odgovori islednikot, potsmevaj}i se, "i toa zatoa {to dobrinata mo`e da postoi edinstveno tamu kade {to postoi sloboda na odlu~uvawe, odnosno sloboden izbor. A moite sledbenici, moeto stado ovci, dobrinata }e ja podredat na spokojstvoto. A ti male~ok, {to postavuva{ tolku pra{awa, {to bara{ ti? Pomogni mi da pobedam na izborite i jas }e ti ovozmo`am {to i da posaka{. Dozvoli mi da odlu~uvam namesto tebe i tvoite pra{awa pove}e nema da imaat nikakva va`nost." Xonatan, bez zbor, se svrte i po~na da bega. Zad nego e~e{e smeeweto na Golemiot islednik.

29 ZAKON NA GUBITNICITE

Xonatan skita{e bez cel dodeka ne slu{na jasen zvuk na gong {to se razleva{e niz ulicite. Obiduvaj}i se da utvrdi od kade doa|a zvukot, svrte vo edna ulica koja go odvede povtorno na gradskiot plo{tad, na koj tolpa lu|e piska{e i diga{e golema vreva. Veruvaj}i deka se raboti za nekoja nesre}a, toj й se pridru`i na grupata koja ode{e kon edna platforma, na sredinata od plo{tadot.

Ispla{en, Xonatan nastojuva{e da doznae {to se slu~uva. Na platformata, izdignata pove}e od eden metar od zemjata, eden ~ovek vika{e kolku {to go dr`e{e grloto: "Vo ovoj agol se nao|a, za poslednite {est meseci, nepobedeniot {ampion pa Internacionalniot rabotni~ki {ampionat, te`ok 130 kilogrami, Stra{niot Tigar li~no, Karl Marlou, nare~en "Drobilka". Odekna silno rakopleskawe, pridru`eno so negoduvawe i svirkawe. Na edna strana, kraj masata za igrawe karti, sede{e eden ~ovek so luzna na liceto i vnimatelno rabote{e so kup hartii i pari.

"Prostete gospodine", mu se obrna Xonatan.

"Stavi go svojot vlog, mom~e" go prekina ~ovekot so luznata na liceto. "Ima{ samo nekolku sekundi na raspolagawe, pred da zapo~ne novata partija." Vo istiot moment, Xonatan go turna edna stara `ena koja stavi pove}e banknoti na masata. ''Pedeset na {ampionot, brgu", re~e taa.

"V red, gospo|o, re~e ~ovekot i stavi {tembil na biletot {to go iskina od kni{kata. "Povelete, Va{iot kontrolen bon."

Vo toj mig, najavuva~ot vo ringot svika: "A vo ovoj agol tamu, se nao|a predizvikuva~ot, rabotnik vo pristani{teto, koj e te`ok 150 kilogrami, celiot vo muskuli -"Koskokr{a~".

Xonatan, povtorno mu se obrna na ~ovekot kraj masata: "Dali se raboti za nekakva neprilika? Dali }e ima borba?"

"Do borba sekako }e dojde, no te{ko da se slu~i nekakva neprilika", odgovori ~ovekot. Nikoga{ ne ni bilo tolku dobro. Vo ovaa sredina, borbata e vistinski blagoslov." Potoa se slu{na gongot i ~ovekot izvika: " Kladeweto e zavr{eno." Borbata zapo~na. Dvajcata protivnici, ve{to gi izmenuvaa i izbegnuvaa udarite. Ne digaj}i go pogledot od parite, ~ovekot sepak ja zabele`a voznemirenosta na Xonatan poradi nasilieto. "Slu{aj sinko, nema potreba da se vozbuduva{", mu re~e. "Dvajcata, i onoj {to }e izgubi i onoj {to }e dobie, }e odnesat doma mnogu pari. Tie znaat vo {to se vpu{taat."

"Kolku rundi }e boksuvaat?" pra{a Xonatan, ~uvstvuvaj}i se neprijatno i podigaj}i se na prsti za da vidi nad glavite na publikata.

"Se dodeka eden od borcite ne bide povreden", re~e ~ovekot, nadvikuvaj}i ja vrevata. Vo toj mig, eden od natprevaruva~ite se ispru`i na podot. otkako dobi silen udir. ^ovekot so luznata gi prebroja parite i gi stavi vo metalna kutija.

"Zo{to moraat da se borat dodeka eden ne bide povreden?", pra{a Xonatan.

"Pobedeniot mora da bide krvav ili ne{to da mu bide skr{eno, za da mo`e da ja dobie nagradata. Pobednikot dobiva svoj del od parite od kladeweto, kako i vo sekoja borba, zarem ne?"

"Pa pretpostavuvam deka e taka", odgovori Xonatan nesigurno. Ova e najpopularen natprevar na ovoj ostrov i zatoa {to nekoga{ pobedeniot dobiva pove}e pari od pobednikot."

Xonatan gi okokori o~ite od iznenaduvawe. "Veruvate li deka sekoj, pa i neiskusen borec, kakov {to sum jas, mo`e da se zbogati ako izgubi.

"Kolku poneiskusen, tolku podobro. No sekoj ne mo`e da se vklu~i vo igrata", odgovori, vnimatelno gledaj}i go Xonatan i go pra{a: "Dali si ti produktivno vraboten rabotnik vo ovaa zaednica? Treba, kako garancija, da ima{ dobra rabota za da go predizvika{ {ampionot."

"Pa... ova... ne sum vraboten", re~e Xonatan zbuneto. "Ne razbiram, zo{to vraboteniot bi ja rizikuval rabotata, ako go predizvika {ampionot."

"Zarem ne si slu{nal za Zakonot za gubitnicite?" pra{a ~ovekot.

Vo toj moment zvukot na gongot go ozna~i krajot na rundata. Publikata stivna, pa Xonatan i ~ovekot mo`ea da razgovaraat ne nadvikuvaj}i se. "Kade be{e dosega mom~e?" odedna{ pra{a ~ovekot. "Ne e sekoj gotov da vleze vo ring. No, na nekoi im zaigruva srceto bidej}i veruvaat deka mo`at da stanat novi {ampioni. Pokraj toa, Zakonot na gubitnicite im obezbeduva bezbroj beneficii, Pobedeniot vo borbata ne mora pove}e da se gri`i nitu za plata, nitu za lekarski uslugi. "

"A zo{to?" pra{a Xonatan.

"Bidej}i vo Zakonot za gubitnicite stoi deka rabotodavecot mora da gi podnese site lekarski tro{oci. Rabotodavecot, na gubitnikot mora da mu dava plata isto kako da e vrabotsn kaj nego. Do pojavata na ovoj zakon borbite bea bez inspiracija."

Xonatan go istegna vratot i uspea, preku gleda~ite, da vidi eden borec koj le`e{e vo agolot na ringot komu pomo{nicite mu go kvasea liceto. "Zarem rabotodavecot ne e dol`en da pla}a o{teta samo za povredite {to se slu~uvaat na rabota?" pra{a toj. "Kakva vrska ima rabotata so ovie borbi? Kako Zakonot za gubitnicite mo`e da go prisili rabotodavecot da pla}a o{teta za povredite koi nemaat nikakva vrska so rabotata?"

"Na{iot sovet ia guvernerite dolgo razmisluva{e za toa", odgovori ~ovekot. Guvernerite veruvaat deka ne bi bilo pravedno, povredeniot rabotnik sam da gi snosi tro{ocits na lekuvaweto, iako toj isklu~ivo ja ima odgovornosta za toa, bidej}i seto toa se slu~ilo vo tekot na negovoto slobodno vreme. Sovetot odlu~i, koga-gode rabotnikot da se povredi, od bilo koi pri~ini, negoviot rabotodavec gi snosuva tro{ocite na lekuvaweto. "

"Sopstvenicite, sigurno se sprotivstavuvaa na ova", re~e Xonatan.

"Se razbira deka se sprotivstavija. Pove}eto od niv mislea deka ne e vo red celata odgovornost da se stavi na nivniot grb, za bilo kakov vid povreda. Smetaa deka toj {to e vinoven, treba da bide odgovoren. Inaku, spored nivno mislewe, zakonot bi go stimuliral nevnimanieto..."

Vo toj moment, do masata se dobli`i starata `ena, dr`ej}i go vo raka kuponot za kladewe. Taa go slu{na ona {to ~ovekot go re~e za Zakonot za gubitnicite, pa re~e: "Site {efovi ne mislea deka Zakonot za gubitnicite e tolku lo{". Nekolkumina mislea deka ovoj zakon e prethodnica na Zakonot za kompaniite - gubitnici."

"[to e toa?" pra{a Xonatan, napregnuvaj}i se da ja slu{ne staricata poradi golemata vreva vo publikata.

"Nekoi od rabotnicite baraa da gi primat vo Sovetot na Guvernerite", prodol`i staricata, tutkaj}i gi nervozno svoite liv~iwa za kladewe. "Pobaraa od Sovetot da se ustanovi zakon za kompaniite - gubitnici, zasnovani vrz istite pripcipi, kako i rabotni~kiot zakon za gubitnicite. Pretprijatie, {to }e gi izgubi site rabotnici poradi povredi, bi trebalo da se zdobie so pravo na voobi~aena dobivka, od isti pri~ini."

"Da, tokmu taka ispa|a", se soglasi ~ovekot do nea. "Me|utoa, nikoj ne znae{e od kade da se pronajdat pari za toa."

"O, najdoa re{enie", odgovori staricata. "Nikoj nema da pla}a. Nadle`nite rekoa deka }e nape~atat u{te pari."

"Policija", svika nekoj od tolpata. ^ovekot pokraj masata brgu gi sobra parite vo kutijata i ja zatvori, ja sobra masi~kata i, spokojno, kako da e del od publikata, zastana da gleda {to se slu~uva vo ringot.

Xonatan se obide so pogled da ja otkrie policijata. "[to se slu~uva, zarem e zabraneto kockaweto? '' pra{a toj.

"Samo privatnoto kockawe", odgovori ~ovekot spokojno. "Odborot na upravnicite ne saka konkurencija."

Vo toj mig gongot povtorno se slu{na i publikata pak po~na da gi bodri natprevaruva~ite.

30. STANBENI ME[ANICI

Kolku pove}e Xonatan se oddale~uva{e od gradskiot plo{tad, ulicite stanuvaa se potivki. Dodeka toj taka skita{e niz ulicite, sonceto po~na da zao|a, pa pove}eto `iteli na gradot ve}e bea vo svoite domovi. Xonatan se zavitka vo svojot iskinat kaput, se pote{ko ~ekorej}i pokraj nemata redica ku}i. Odedna{ zabele`a edna grupa siroma{no oble~eni lu|e, sobrani okolu zgradite {to bea obele`eni so A, B i V.

Zgradata A, be{e prazna i se nao|a{e vo mnogu lo{a sostojba:

malterot й be{e padnat, prozorcite skr{eni, preostanatite bea izgnaseni od gore`. Na vleznits skali od zgradata B, sedea nekoi lu|e. Od zadniot del na ku}ata dopira{e vreva, a na site tri kata `ivotot se odviva{e so seta silina. Na prozorcite i balkonite se su{e{e dolna obleka, neuredno obesena na `ica i na nekakvi stapovi. Se ~ine{e deka ku}ata }e se raspadne. Posledna be{e zgradata V. Be{e ~ista, besprskorno uredena i prazna kako prvata. Izmienite prozorci svetea od svetlinata na sonceto {to zao|a{e, a yidovite bea mazni i ~isti.

Xonatan nekoj go povle~e za rakav. "Ka`i mi", go pra{a edna mlada `ena, so prijaten izgled, "dali znae{ nekoj da izdava stan?"

"@alam", odgovori Xonatan, "jas ne sum ododvde. Zo{to ne poglednete vo ovie dve prazni zgradi?'

"A, toa ne mo`am", re~e `enata, koja ne be{e ba{ dobro oble~ena, ama na Xonatan mu se stori ubava. Toj saka{e da й pomogne vo nejzinata potraga za stan.

"Zo{to ne?" pra{a Xonatan. "~inam deka se prazni."

"Da, moeto semejstvo `ivee{e vo zgradata A, se dodeka Sovetot na guvernerite ne ja sprovede odlukata za kontrola na stanarinata. "

"[to e toa kontrola na stanarinata?' pra{a Xonatan.

"Ne tolku odamna, moite roditeli, a i nekoi drugi lu|e, se `alea deka sopstvenicite na zgradite postojano ja poka~uvaat stanarinata. Navistina novi `iteli doa|aa od razni delovi na ostrovot, no tatko mi smeta{e deka ne e vo red, poradi nivnoto doseluvawe, nie da pla}ame pogolema stanarina. Taka toj, vo soglasnost so drugite stanari, bara{e, Sovetot na guvernerite da im zabrani na sopstvenicite da ja poka~uvaat stanarinata. Sovetot toa go stori. Anga`ira mnogu ipspektori i sudii za da gi spre~i sopstvenicite da ja kr{at Odlukata."

"Toa e dobro, i veruvam deka kontroliranata stanarina gi zadovoli stanarite", re~e Xonatan.

"Vo po~etokot se be{e vo red. Taka tatko mi be{e siguren deka cenata na na{iot stan nema da se zgolemuva. Situacijata se promeni koga sopstvenicite prestanaa da yidaat novi stanovi, a za odr`uvaweto na starite ne se ni gri`ea. ''

" [to se slu~i toga{? "

"Sopstvenicite rekoa deka site ceni se poka~eni. Poskapi remontot, obezbeduvaweto, komunaliite, danocite itn. A bidej}i kiriite ne smeat da se zgolemuvaat, moraat da {tedat na site strani.

"Zarem i danokot se zgolemi?" pra{a Xonatan.

"Sekako, za da bidat plateni inspektorite", odgovori `enata. "Sovetotja sproveduva odlukata za kontrola na stanarinata, no ne sum slu{nala deka ne{to se slu~ilo so kontrolata na danokot. Taka site sopstvenici nabrgu stanaa omrazeni."

"Zarem ne bea omrazeni pred toa?" "Pa, na tatko mi ne mu be{e milo {to mora da im pla}a kirija na sopstvenicite, no dodeka ima{e mnogu stanovi na raspolagawe sopstvenicite moraa dobro da se odnesuvaat so lu|eto, za da gi privle~at da gi zemaat nivnite stanovi. Bea qubezni i se trudea nivnite stanovi da bidat privle~ni. Vestite za lo{ite sopstvenici brgu se {irea i lu|eto gi izbegnuvaa. Mo`e da se ka`e deka dobrite sopstvenici postojano imaa mu{terii, dodeka lo{ite imaa stanari koi ~esto se selea, pa taka stanovite dolgo vreme im ostanuvaa prazni. No, koga se ustanovi kontrola na stanarinata, tatko mi tvrde{e deka site stanaa lo{i stanodavci", prodol`i devojkata, o~ajno. Potoa sedna na rabot od trotoarot, a Xonatan й se pridru`i. "Taka tro{ocite postojano se zgolemuvaa, a stanarinata ostanuva{e ista. Za da gi namalat zagubite, sopstvenicite po~naa da {tedat na odr`uvaweto. Toa gi naluti stanarite, im se po`alija na inspektorite i tie gi kaznija stanodavcite. Po izvesno vreme, sopstvenicite ednostavno gi napu{tija zgradite za da gi izbegnat golemite tro{oci. Brojot na udobni stanovi se namaluva{e, a listata na onie {to gi baraat se zgolemuva{e. Lo{ite sopstvenici pove}e ne moraa da se gri`at poradi neizdadenite stanovi."

Xonatan ne mo`e{e da poveruva deka sopstvenicite ednostavno go napu{tile svojot imot. "Dali nekoi sopstvenici gi zaklu~ile svoite ku}i i si zaminale?" pra{a toj. "Tokmu taka. Nikoj ne mo`e{e da podnese da tro{i pove}e otkolku {to dobiva, osven Sovetot na guvernerite. Sovetot saka da go prezeme imotot i da gi vodi rabotite so pomo{ na subvencii."

"Vo {to e sega problemot?" pra{a Xonatan.

"Vo toa {to ne mo`at da re{at na koj na~in seto toa da go platat. Vo slu~aj da gi zgolemat danocite, mnogu sopstvenici }e moraat da stavat katanec na svoite zgradi. Ako pe~atat pari, inflacijata pak }e gi dokusuri sopstvenicite. Edinstveno im ostanuva da pozajmat pari i da mu ostavat na nekoj od idnite soveti, da go plati seto toa."

"A {to se slu~uva so zgradata B i so site tie lu|e vnatre?" pra{a Xonatan, so `elba da i pomogne. "Zarem ne mo`ete da pronajdete vo nea sloboden stan?"

"Zgradata e prepolna i nikoj ne se osmeluva da ja napu{ti. Listata na ~ekawe e u`asna. Koga umre starata gospo|a Vitmor, treba{e samo da ja slu{nete karanicata na onie {to bea bez stan. Se tepaa i vreskaa edni na drugite, za da dobijat prvenstvo na listata. Sinot na Bes Tvid go dobi stanot, toj den nikoj ne go ima videno vo redot. Moeto semejstvo edna{ se obide da go deli stanot so Mek Mi~elovi, no inspektorite rekoa deka toa se kosi so stanbenite propisi."

"[to se toa stanbeni propisi?" pra{a Xonatan. @enata, koja deluva{e mnogu pozrelo za svoite godini, go pogledna umorno "Pa, gleda{, Sovetot na guvernerite gi opredeluva propisite za na~inot na `iveeweto vo sekoja zgrada, za soodveten broj semejstva, soodveten broj sadoperi, soodveten broj klozeti." A potoa, so gor~ina dodade: "Taka se najdovme na ulica i sega nemame ni{to, nitu pokriv nad glavata."

"Xonatan stana malodu{en slu{aj}i za nevoljata na `enata. Toga{ se seti za tretata zgrada koja be{e sosema nova i prazna. Mo`ebi tuka e re{enieto na nejziniot problsm! "Zo{to ne vlezete vo zgradata V, koja e vedna{ do ovaa, prepolnetata?" pra{a toj.

@enata se nasmea gor~livo: "Toa bi zna~elo kr{ewe na propisite na zonite, odnosno na mesnite propisi."

"Propisite na zonite?" povtori Xonatan i ja zatrese glavata kako da saka da gi vnese site propisi vo nea.

"Sovetot, na svoite gradski karti, povlekuva linii, taka {to na lu|eto im e dozvoleno, vo tekot na denot, da rabotat od ednata strana na linijata, a no}e, dodeka spijat, moraat da bidat na drugata strana. Zgradata V, se nao|a na stranata na koja preku den se raboti. Taa zgrada e ubava i blisku e, duri Sovetot й dodeli specijalen deloven zaem. Voobi~aeno e, delovnite zgradi da se nao|aat na sprotivnite strani od gradot, pa sekoj, nautro i nave~er, mora da pomine dolg pat. Velat deka toa e dobra rekreacija i go stimulira gradskiot prevoz."

Xonatan so nedoverba gleda{e vo prepolnetata zgrada, smestena pome|u dvete prazni. "Kakva me{anica", pomisli toj, a potoa pra{a:

"Pa {to }e storite sega?"

"Denes sme pokaneti na golema `urka {to ja organizira sovetni~kata Tvid, za site besku}nici. Na site im veti golema zabava i besplaten ru~ek. "

"Kolku e velikodu{no toa". re~e Xonatan. "Mo`ebi }e ve pokani privremeno da `iveete kaj nea, dodeka ne pronajdete ne{to."

"Tatko mi edna{ ja pra{a, a taa mu odgovori deka toa bi zna~elo milosrdie, a toa e poni`uva~ko. Re~e deka e mnogu podostoinstveno povtorno da ja izglasame i da dobieme stan za smetka na dano~nite obvrznici. A, dodeka toa ne se ostvari, bi mo`el da mi se pridru`i{ na besplatniot ru~ek. "

31. DEMOKRATSKA BANDA

Odnenade`, na krajot od blokot na zgradi, nekoj po~na da vika: "Eve ja demokratskata banda! Begajte vo zasolni{te."

"Begaj, begaj", vika{e mom~eto koe protr~a kraj Xonatan, kako li~no |avolot da mu e zad peticite. Edna mlada `ena skokna so u`as na liceto. "Morame da se trgneme odovde", re~e taa nervozno.

Lu|eto {to se bea sobrale okolu stanbenata zgrada, se razbegaa na site strani. Celi semejstva, tatkovci, majki so deca, brzaa niz skalite, dodeka nekoi na svoite prijateli im go frlaa mebelot od prozorcite. I tie dolu, prifa}aj}i gi rabotite i decata, begaa niz ulicata.

Za kratko vreme, ulicata be{e sosema prazna. Samo onie, najbavnite, {to gi vle~ea svoite deca ili nosea tovar, mo`ea da se vidat kako begaat od izvorot na nesre}ata. Vo zgradata, od drugata strana na blokot, izbi po`ar. Be{e zapalen eden du}an. Stoej}i skamenet, Xonatan ja fati mladata `ena za raka i ja pra{a: "Zo{to tolku ste ispla{eni?"

@enata tolku silno go povle~e za raka, {to go krena na noze. "Toa e demokratskata banda. Bi bilo dobro {to pobrgu da se izgubime odovde", svika taa.

"Zo{to?1'

"Nemame vreme za pra{awa", vika{e taa. ''Pu{ti me, dvajcata }e ne fatat.«

No, Xonatan ne se dava{e, nitu ja pu{ta{e rakata na `enata.

"Koj?" pra{a .

"Pa, demokratskata banda! Tie fa}aat sekogo na koj }e naidat, a potoa se dogovaraat {to da pravat so nego. Mo`e da ti gi odzemat parite, mo`at da te zatvorat, ta duri i da te prisilat da im se pridru`i{. Nikakva sila ne mo`e da gi zapre."

Na Xonatan po~naa da mu se rojat mislite. "Kade li e sega mo}nata policija, dali zakonot }e gi za{titi lu|eto od vakvite bandi?"

"Slu{aj, sega da begame, a potoa }e razgovarame ", re~e `enata, obiduvaj}i se nekako da se oslobodi od rakata pa Xonatan.

"U{te imame vreme, ka`i mi brgu."

"Dobro", re~e `enata, zagri`ena poglednuvaj}i preku negovoto ramo. "Vo po~etokot, koga e formirana taa banda, policijata gi predava{e na sud, poradi kriminalot koj go vr{ea. Bandata se brane{e, objasnuvaj}i deka taa, ednostavno go primenuva principot na Zakonot za mnozinstvoto, zakon vrz koj se zasnova se. Velea daka so toj zakon se se opredeluva... zakonitost, moralnost...se."

"Bea li osuduvani?" zapra{a Xonatan. Ulicata be{e sosema prazna.

"Dali jas sega }e morav da begam, ako tie bea osuduvani?

Sudiite gi osloboduvaa so 3:2. Od toga{ bandata goni sekogo, kako i onie od koi broj~eno se posilni."

"Kako mo`ete i ponataka da `iveete vo ovoj grad?" svika Xonatan, otkako ja sfati besmislenosta na zakonot i na obi~aite. "Mora da postoi na~in da se odbranite od toa."

"Edinstvena odbrana od demokratskata banda e, da se pristapi kon druga banda." Potoa Xonatan potr~a niz ulicata, so `enata koja go vle~e{e za raka.

32. SILA

Xonatan i negovata sopatni~ka tr~aa po karpestiot rid, re~isi eden ~as, dodeka ne se iska~ija visoko nad gradot, kade se ~ustvuvaa bezbedni. I poslednite zraci od sonceto se gubea daleku na horizontot i dolu vo gradot, na site strani po~naa da se palat ognovi. Do nivnoto zasolni{te povremeno vtasuvaa dale~ni vikotnici.

"Ne mo`am popatamu", re~e mladata `ena, celata zadi{ana. Nejzinata kostenliva kosa, {to й pa|a{e preku ramenicite, be{e seta zamrsena.

Taka zadi{ana, se potpre na edno drvo, za da mo`e da zeme zdiv. I samiot iscrpen, Xonatan, re~isi legna na edna karpa. Zabela`a deka `enata, vo taa luda trka, go iskinala fustanot.

"Se pra{uvam {to stana so moite", re~e taa nata`ena.

"Tragi~no e toa {to postojano okolu ne{to se borite. [teta {to nemate vlada koja bi mo`ela da go ~uva va{eto spokojstvo", dodade Xonatan.

Mladata `ena sedna kraj nego. "Mislam deka pogre{no si razbral", re~e, te{ko di{ej}i i poka`uvaj}i vo pravecot od kade doa|a{e vrevata. "Od koga e svetot i vekot, lu|eto se nau~eni da grabaat edni od drugi. A {to misli{, koj taka gi u~e{e?"

Xonatan go nabr~ka ~eloto. "Misli{ deka nekoj gi u~el deka upotrebata na sila e vo red?"

"Ne nekoj, tuku mnozinstvoto na svetot se u~at od sekojdnevniot `ivot. "

A zo{to Sovetot na guvernerite ne gi sopre vo toa, zo{to postoi vladata, ako ne da go za{titi narodot od nasilnosta?"

"Sovetot e mo}en", re~e mladata `ena so jasen glas, "Od nea, vo pove}eto slu~ai, lu|eto moraat da se pazat." Buckaj}i go so pokazalecot, taa re~e: "Slu{aj, koga nekoj go posakuva tu|oto, {to pravi za da go dobie toa?"

"Pa, tie bi mo`ele da se obidat da gi ubedat lu|eto", re~e Xonatan.

"Da. Ili...?"

"Ili... ili, bi mo`ele da im platat."

"Da, i toa e eden vid ubeduvawe. A sega, u{te ne{to."

" Hmmm. Da se obrnat do vladata za zakonitost. "

"Tokmu taka," odgovori `enata. Xonatan se potseti na site priliki, vo koi sakal da dobie pomo{ od vladata. Se seti na Pazarot na vladite. "Ne mora{ nitu da plati{, nitu bilo kogo da ubeduva{", prodol`i devojkata. "Ne e potrebno nitu da se potpira{ na dobrovolnata sorabotka na svoite sonarodnici. Ako go privle~e{ Sovetot na guvernerite, nudej}i im go svojot glas ili mito, toga{ mo`e{ i drugite da gi prisili{ da go pravat ona {to ti go saka{. "

"No, jas mislev deka vladata e taa {to go obedinuva op{testvoto ", re~e Xonatan.

"Naprotiv, mo}ta, so koja gi prisiluvame drugite, ja uni{tuva `elbata za sorabotka. Mnozinstvoto go postignuva ona {to go saka, a pomal broj lu|e moraat da se priklonat. Tie ostanuvaat nezadovolni i ogor~eni, bidej}i mo}ta na mnozinstvoto e zakonita i taa nekogo go pravi bogat, a mnogumina gi osiroma{uva."

Poka`uvaj}i mu na Xonatan dolu, na ognot, mladata `ena re~e:

"Pogledni go gradot. Op{testvenite ni{ki gi isprekina borbata za vlast. Sekade na ostrovot, grupite {to ja gubat bitkata denes, utredenta, razo~arani eksplodiraat. Tie ne se otka`uvaat od upotrebata na sila, tie sakaat da bidat onie {to }e ja koristat."

33. MR[OJADI, PITA^I, IZMAMNICI I KRALEVI

Siroma{niot na{ Xonatan Galibl. Sede{e, zbunet od seto toa {to mu se slu~i otkako stana `rtva na burata. Negovata avantura se pretvori vo zbunuva~ki sudir na vrednostite i mo}ta. Ostrovot go zbunuva{e, go tera{e da se bori protiv povredite na site vrednosti koi gi cene{e. Toj sekoga{ im veruva{e na lu|eto, a dr`avnata vlast ja smeta{e za ~esen staratel. Pretpostavuva{e deka sekoj {to raboti ima ~esni nameri. Sega ne be{e siguren vo toa. Borej}i se so mislite, Xonatan, re~isi, sosema zaboravi na prijatelkata, koja izmorena, potona vo dlabok son. Po~na da se ka~uva, nadevaj}i se deka od gore polesno }e najde pat za da se vrati. "Lu|eto", razmisluva{e popat, ogor~en, "postojano udiraat edni na drugite, zakanuvaj}i se, me|usebno se porobuvaat i grabaat edni od drugite." Naskoro, iska~uvaj}i se po strminata i pridr`uvaj}i se za niskite grmu{ki, dojde do vrvot i go pogleda gradot pod sebe. Be{e o~igledno deka od taa strana ne mo`e da sleze, zatoa prodol`i ponatamu, preku edna poblaga strmina koja vode{e niz {uma. Kolku pove}e se ka~uva{e, {umata stanuva{e se poretka. Naskoro gi snema i grmu{kite i ostana samo gol kamen. Se poka`a i polna mese~ina koja mu go osvetluva{e patot. Vozduhot be{e sve` i prijaten. Kone~no se iska~i do samiot vrv. Tamu se nao|a{e edno edinstveno suvo drvo, na ~ija granka se be{e namestil eden golem, odvraten mr{ojad. "Of, ne", se pobuni Xonatan, bidej}i o~ekuva{e malku poubavo dobredojde. "Ete ja mojata sre}a, begam od dolinata na mr{ojadite, za da najdam spokojstvo i, eve {to nao|am. Vistinski mr{ojad!"

"Vistinski mr{ojad! ", oddedna{ odekna eden dlabok, rapav glas.

Xonatan smrzna. [iroko otvoraj}i gi o~ite od strav, po~na da istra`uva okolu sebe. Srceto silno mu ~uka{e. Mu se stori kako da mu ~uka vo u{ite.

"Koj go re~e toa?" pra{a so trepeliv glas.

"Koj go re~e toa?" go imitira{e glasot, koj, kako da doa|a{e od drvoto. Xonatan gleda{e vo mr{ojadot koj i ponatamu stoe{e mirno. "Dali e mo`no ovaa ptica da zboruva kako papagal? Tuka nema nikoj drug, no mr{ojadite ne umeat da zboruvaat". Toga{ pomisli deka na ovoj ostrov site raboti se ~udni, pa zo{to ne bi mo`elo da se najde ptica {to zboruva?!"

Xonatan po~na poleka da se dobli`uva do drvoto i do negoviot stanar. Na pticata ni perduv ne й se pomesti. Xonatan ima{e neprijatno ~uvstvo deka taa go sledi so pogled iako ne mo`e{e da й gi vidi o~ite.

"Dali ti mi se obrna", pra{a toj, nastojuvaj}i da zvu~i spokojno.

"A koj drug?" odgovori mr{ojadot. Na Xonatan mu se zatresoa kolenata i, re~isi, padna. Sepak ostana na noze i pra{a: "Ti... ti umee{ da zboruva{?i

"Se razbira", odgovori pticata. "Isto kako i ti. Samo, izgleda deka ti ne znae{ {to zboruva{. ''

Pticata ja nakrivi glavata i dodade so obvinitelen ton: "Na {to miele{e koga re~e deka sija napu{til dolinata na mr{ojadite?"

"@...`...`alam, ne mislev ni{to navredlivo", й se pravda{e Xonatan. "Site tie lu|e dolu, taka se grubi i surovi edni sprema drugite, pa jas samo slikovito se izraziv. Me potsetuva... ova.... pa...! "

"Mr{ojadite", dovr{i pticata, podigaj}i gi kriljata. Xonatan vnimatelno kimna so glavata. Mr{ojadot zagraka i gi zatrese golemite krilja, a potoa povtorno se uspokoi. "Tvojot problem, mom~e, le`i vo toa {to dozvoluva{, zborovite da te izmamat za mig. Mora{ da im veruva{ na delata, a ne na zborovite.," re~e toj.

"Ne razbiram", re~e Xonatan.

"Spored tebe, celava zemja se sostoi od mr{ojadi. Hm!. Koga toa bi bilo taka, ovoj ostrov bi bil mnogu podobar, otkolku {to e." Pticata gordelivo ja izvle~e svojata dolga {ija. "Ti navistina si do{ol na Ostrovot na mr{ojadite, pita~ite i kralevite, no, ti ne gi prepoznava{ vistinskite vrednosti, bidej}i si zbunet od razno-razni nazivi i imiwa. Si nasednal na iajstariot trik i si mu se pridru`il na slaveweto na zloto."

"Nema tuka izmama", se obide Xonatan da se odbrani, "mr{ojadite, pita~ite i sli~ni, lesno se razbiraat. Tamu, od kade jas doa|am, mr{ojadite gi klukaat koskite na mrtvite. Toa e odvratno. Pita~ite se ednostavni i nevini, izmamnicite - pametni i sme{ni. [to se odnesuva do kralevite i ~lenovite na kralskoto semejstvo...", prodol`i Xonatan, "tie `iveat vo prekrasni palati i nosat skapa obleka. Kralevite, so svoite ministri, upravuvaat so zemjata i ne za{tituvaat. Toa ne e izmama."

"Ne e izmama? re~e mr{ojadecot i Xonatan zabele`a nasmevka na klunot od pticata. "Da go zemam za primer mr{ojadecot, koj edinstveno poseduva vistinska blagorodnost. Edinstveno mr{ojadot ~ini ne{to korisno. "

Golemata crna ptica ja izdol`i gordo svojata {ija i se zagleda vo Xonatan. "Kogagode nekoj glu{ec }e pcovisa vo {talata, jas toa go ~istam. Obezbedeno mi e jadeweto, a sekomu sum mu polezen. Na mene nikoj ne treba da ja vperi pu{kata za da me natera da ja izvr{am svojata zada~a. Dali nekoj za toa }e mi se zablagodari? Ne, zatoa {to moite uslugi gi smetaat za gnasni. I taka, mr{ojadecot mora postojano da podnesuva navredi. Tuka se i pita~ite", prodol`i mr{ojadot, "tie ni{to ne proizveduvaat, nikomu ne koristat, osven sebesi. No, nikogo i ne gibaat. Uspevaat da se odr`at. Bi mo`elo da se re~e deka nivnite dobro~initeli se ubedeni deka im e dobro, pa ne gi voznemiruvaat. Izmamnicite se najitri i zazemaat visoko mesto vo poezijata i vo legendite. Tie ja treniraat izmamata i sekoga{ gi mamat drugite, na svoj na~in. Izmamnicite ne se polezni.., osven {to nas ne u~at na nedoverba i ni uka`uvaat na umetnosta na izmamata."

Mr{ojadecot te{ko di{e{e, teglej}i se i {irej}i gi kriljata. Slaba mirizba na gnile` se po~ustvuva vo no}niot vozduh. Najposle imame kralstvo. Kralevite nemaat potreba od pita~ka i od izmama iako toa ~esto go pravat. Kako i kradcite, tie so gruba sila, so koja raspolagaat, gi odzemaat tu|ite plodovi. Ne sozdavaat ni{to, a sepak se kontroliraat. I ti, naiven moj patniku, dlaboko go po~ituva{ toa kralsko veli~estvo, dodeka kon mr{ojadite ~uvstvuva{ omraza. Ako poseti{ nekoj anti~ki spomenik", prodol`i mr{ojadot pou~no, "}e re~e{ deka toj kral bil golem, zatoa {to na spomenikot se nao|a napi{ano negovoto ime. Me|utoa, ti i ne pomisluva{, kolku mr{i sum moral da is~istam dodeka se gradel toj spomenik."

"Se soglasuvam deka nekoi kralevi bile zlo~inci", re~e Xonatan, "no denes, izbira~ite gi izbiraat svoite voda~i za Sovetot na guvernerite. Tie se poinakvi, zatoa {to se izbrani."

"Izbranite sovetnici se poinakvi?! Ha, ha se nasmea mr{ojadot. Tvoite izbrani sovetnici, ne se ni{to drugo tuku kralevi so ~etirigodi{no vladeewe i pripcovi so dvegodi{wn mandat. Tie se kombnacija na pita~i, izmamnici i kralevi. Tie molat i pravat karanici za da dobijat glasovi, a podocna la`at vo sekoja prilika i se pr~at po ostrovot, kako vlastodr{ci. Koga }e uspeat vo svoite nastojuvawa, nie koi pridonesuvame i koi navistina sme polezni, ostanuvame so kusi rakavi."

Xonatan mol~e{e. Pogledna kon dolinata i kimna so glavata. "Bi sakal da otidam nekade kade {to e poinaku . Dali postoi takvo mesto?" {irej}i gi kriljata, mr{ojadot sleta od drvoto i se najde tokmu pred Xonatan. Xonatan se ispla{i od goleminata na pticata. Sega mu se ~ine{e duplo pogolema.

"Bi sakal da vidi{ mesto kade lu|eto se slobodni, kade rabotite se postaveni ispravno i kade silata se primenuva samo kako za{tita. Bi sakal da vidi{ zemja kade {to pretstavnicite na vlasta se pokoruvaat na istite pravila i zakoni kako i drugite?".»

"O, da." izvika Xonatan.

Mr{ojadot vnimatelno go prou~uva{e mom~eto. Stoe{e tolku blizu taka {to Xonatan mo`e{e da mu gi vidi golemite o~i. Mu se stori deka mu navleguvaat vo mislite, nastojuvaj}i da gi otkrijat znacite na iskrenost. "Mislam deka toa mo`e da se sredi." Najposle re~e: "Ka~i mi se na grbot." Malku se navedna {irej}i gi perduvite na opa{ot.

Xonatan se dvoume{e, prise}avaj}i se deka pred malku mu e re~eno deka treba da veruva na delata, a ne na zborovite. Koi dela mo`ea da go opravdaat toa {to svojot `ivot go doveruva{e na kriljata na xinovskiot mr{ojad? Sovladan od qubopitnosta, Xonatan vnimatelno sedna i se fati za mekite perduvi pome|u kriljata na golemata ptica. Samo {to go opfati negoviot zbr~kan vrat, po~uvstvuva kako pticata se napna. Mr{ojadot po~na da tr~a so dolgi ~ekori, se zani{a i vivna kon viso~inite.

Lebdej}i nad ostrovot, dodeka veterot mu go miluva{e liceto, Xonatan u`iva{e. Bledata svetlina na mugrite najavuva{e nov den, a svetilkite vo gradot poleka se gasnea. Nepregledniot okean se pru`a{e pred niv.

"Kade odime?" si misle{e Xonatan.

34. VRA]AWE

So Xonatan, udobno smesten na negoviot grb, pticata lesno kru`e{e nad ostrovot. Otkako go opredeli pravecot, taa poleta kon sonceto koe {totuku izgreva{e. Silniot veter {to mu udira{e vo opa{ot mu pomogna ramnomerno da leta i izmorenoto mom~e vedna{ potona vo dlabok son.

Sonuva{e kako tr~a niz tesna uli~ka, gonet od mnogu senki. "Zastani mom~e", vikaa senkite. Ispla{en, Xonatan tr~a{e se pobrgu. Edna spodoba istr~a pred site. Toa be{e Ledi Tvid. Go po~uvstvuva nejziniot vrel zdiv na vratot dodeka gi pru`a{e svoite debeli prsti za da go fati. I toga{, eden silen udir, go razbudi. "Kade sme?" pra{a Xonatan, dr`ej}i se za gustite perduvi na pticata.

"]e te ostavam na ovoj breg", go slu{na glasot na mr{ojadot, "a ti, prodol`i na sever , u{te edna milja, i toga{ }e ti bide polesno da se

orientira{."

Sletaa na bregot, ~ija{to okolija, iako nejasno, na Xonatan mu se stori poznata od porano. Gustata morska treva pitomo se izvitkuva{e preku dolgite duni na zlatniot pesok. Okeanot go zapliskuva{e bregot i izgleda{e siv i studen.Vnimatelno sleze od pticata i vedna{ razbra

kade se nao|a.

"Jas sum doma!" svika i potr~a po peso~nata strmina na bregot, a potoa zastana. "Ti re~e deka }e me odnese{ tamu kade {to se postapuva i se raboti ispravno. "

"Rekov", odgovori pticata.

"No, tuka ne se raboti taka", re~e Xonatan.

"Zasega ie, no }e bide taka, koga ti toa }e go odlu~i{. Duri ni son~eviot tropski ostrov ne pretstavuva raj, ako lu|eto na nego ne se navistina slobodni. "

"Onie, na Koroda, veruvaa deka navistina se slobodni lu|e", re~e

Xonatan.

"Veruvaj im na delata, a ne na zborovite", go potseti mr{ojadot. Lu|eto }e bidat vo zabluda deka se slobodni, se dodeka rabotat

onaka kako im se nalo`uva. Slobodata se stava na proba koga lu|eto }e re{at da bidat poinakvi."

Xonatan odedna{ se voznemiri. Nervozno izvle~e edna trska od zemjata i po~na da go bode so nea pesokot. "Kako treba da izgledaat rabotite? Problsmite mi se poznati, no {to e so re{enijata?"

Mr{ojadot go ostavi Xonatan bez odgovor. ^istej}i gi svoite perduvi, se zagleda vo moreto i pra{a: "Mom~e, dali te interesira vizijata na idninata?"

"Pretpostavuvam", odgovori Xonatan.

"Toa e problemot. Onie {to vladeat imaat vizija i gi teraat i drugite da veruvaat vo nea. "

"Pa, zarem ne treba da znam {to }e bide so mene?"

"So tebe, mo`ebi, no ne i so drugite". Mr{ojadot povtrono se svrte kon Xonatan, lesno podripnuvaj}i i grebej}i ja zemjata so kanxite. "Vo slobodno op{testvo, ~ovekot veruva vo vrednostite i otkritijata. Na iljadnici su{testva, vo potraga za li~ni celi, so svoite streme`i, }e sozdadat daleku podobar svet, otkolku {to mo`e{ ti da zamisli{. Naso~i gi prvo svoite nastojuvawa, a blagorodniot zavr{etok }e usledi. "

Xonatan somnitelno pra{a: "Dali toa e objasnenieto?'

Dovolno e da se znae, {to ne smeat da rabotat onie {to vladeat."

Kako ne{to da mu ja ogrea du{ata, Xonatan re~e: "Zna~i, ako vladatelot im dozvoli na lu|eto da `iveat slobodno, tie }e pronajdat re{enie i za najte{kite raboti. Vo slu~aj lu|eto da ne `iveat slobodno, verojatno }e se soo~at so neo~ekuvani problemi. Mislam deka sfativ, no ne sum siguren deka nekoj }e mi poveruva. "

"Vo tvoj e interes da raboti{ taka, bilo da ti veruvaat ili ne, a tvoite istomislenici }e odat po tvojot pat. "

Mr{ojadot trgna kon moreto, po`eluvaj}i mu se najdobro.

Xonatan ja slede{e so pogled pticata, kako, onaka ogromna leta kon viso~inata. Nekolku minuti podocna se zagubi vo temnite oblaci. Xonatan trgna kon sever. Podocna, ne se se}ava{e mnogu na toj pat, osven na postojanoto krckawe na pesokot i na veterot {to go udira{e po teloto. Prepoznavaj}i go kanalot, oblo`en so kamen, na vlezot vo svojot roden grad, Xonatan brgu se dobli`uva{e do drvenata prodavnica koja se nao|a{e na krajot od pristani{teto.

"Lu|eto so novi idei i novi proizvodi, ne bi trebalo da bidat apseni", misle{e Xonatan, pravej}i rezime na vpe~atocite od patuvaweto. "Na lu|eto treba da im se dozvoli da rabotat spored svojata `elba, pod uslov, toa istoto i tie da im go dozvolat na svoite sosedi. Izgleda deka toa e ~esno."

^ekore{e nekako sve~eno, pra{uvaj}i se, zo{to na lu|eto im e tolku te{ko da gi ostavat drugite na mira. "Slobodniot izbor doveduva do zrelost, pa duri i do napredok i mo}nosta treba edinstveno da ja za{titi slobodata na izborot." Dlaboko zamislen, Xonatan vrte{e so glavata. "No, naj~esto, mo}nosta se koristi za da se odzeme slobodata na izborot. A toga{?!" Povtorno vo u{ite mu e~e{e glasot pa Golemiot islednik: "... bez slobodata na izborot, nema ni osobina."

Visok i slab, tatko mu na Xonatan plete{e mre`a, na tremot od ku}ata. Od ~udo gi ra{iri o~ite, koga go zdogleda Xonatan. "Xon", svika toj, "Xon, mom~e moe, kade be{e? Megi, pogledni, na{eto dete si dojde doma."

Majka mu, koja izgleda{e zagri`ena, go privle~e i go gu{na i dolgo vreme taka go dr`e{e. Potoa malku go oddale~i i so rakavot gi izbri{a o~ite. "Pa, kade be{e, mladi gospodine?" i, ne davaj}i mu vreme da odgovori, brgu go pra{a ne`no: "Dali si gladen Xon?"

Koga ja goltna i poslednata tro{ka od topliot leb, {to go ispe~e majka mu, Xonatan im raska`a na roditelite za svoeto patuvawe na ostrovot Koroda, nastojuvaj}i da ja izbegne neverojatnata sredba so mr{ojadot. Stariot du}an i zadnite sobi gi osvetluva{e plamenot od ognot. Izdol`enata senka na Xonatan igra{e po yidot.

"Pa, sine moj, ti stana postar", mu re~e negoviot tatko. Pogledna seriozno vo Xonatan. "Dali ima{ namera pak da is~ezne{?"

"Ne, tate", odgovori Xonatan, "dojdov da ostanam. Tuka ima mnogu raboti da se zavr{at."

POGOVOR

Filozofijata na ovaa kniga se bazira vrz principot na privatnata sopstvenost. Vie ste gospodar na svojot `ivot. Ako od toa se otka`ete, toa zna~i deka nekoj drug ima pogolemo pravo na Va{iot `ivot otkolku Vie. Nikoj drug, nitu poedinec, nitu grupa lu|e, ne mo`at da polagaat pravo na Va{iot `ivot, nitu Vie mo`ete da polagate pravo na `ivotot na nekoj drug.

Vie postoite vo vremeto, vo idninata, sega{nosta i minatoto. Toa e `ivoten manifest, produkt na va{iot `ivot i slobodata. So zagubata na `ivotot, ja gubite i svojata idnina. Ako ja izgubite slobodata, ja gubite svojata sega{nost. Ako ja izgubite slobodata i proizvodot na svojot `ivot, zna~i deka ste go izg-ubile delot od svoeto minato, vo koj toa ste go sozdavale.

Proizvod na Va{iot `ivot i slobodata e Va{iot imot. Va{iot imot e plod na Va{ata rabota, proizvod na Va{eto vreme, energija i talent. Toa e onoj del od prirodata na koj mu davate upotrebna vrednost. Tu|iot imot mo`ete da go koristite so dobrovolna razmena i so vzaemna soglasnost. Dvajca lu|e, koi slobodno gi razmenuvaat svoite bogatstva, go pravat toa od nekoja polza, inaku toa ne bi go rabotele. Edinstveno tie samite imaat pravo da donesat takva odluka.

Ponekoga{, nekoi lu|e koristat sila i izmama, za da zemat ne{to od drugite, bez nivna soglasnost.

Koristewe na sila, za nekomu da mu se odzeme `ivotot, e ubistvo. Odzemawe na slobodata e porobuvawe, a odzemawe na imotot e grabe`. Ne e bitno, dali toa go pravi edna li~nost ili mnozinstvoto go zagrozuva malcinstvoto. Ponekoga{ toa go pravat i oficijalnite li~nosti. Rezultatot vo site slu~ai e ednakov.

Imate pravo da go {titite sopstveniot `ivot, sopstvenata sloboda i sopstvsniot imot, od nasilnata agresija na drugite. Mo`ete i nekogo da zamolite za pomo{, za da se odbranite. No, nemate pravo da posegnete po sila, za na drugite da im go zagrozite `ivotot, slobodata ili imotot. Spored toa, nemate pravo, da barate od nekogo, vo Va{a korist da upotrebi sila, protiv nekoj drug.

Lu|eto imaat pravo da gi biraat svoite voda~i, no nemaat pravo da gi nametpuvaat na nekoj drug. Bez ogled na toa na koj na~in se izbira vlasta i tie lu|e se samo lu|e, i nivnite barawa i prava ne mo`at da bidat pogolemi od pravata na drugite. Bez ogled na toa, kako go imenuvame nivnoto deluvawe, na pr., izvr{uvawe, op{ta vojna obvrska, odano~uvawe, vlasta nema pravo da ubiva, porobuva ili da gi ograbuva lu|eto. Ne mo`ete da im gi dadete pravata koi sami gi nemate.

Bidej}i `ivotot e Va{, Vie ste za nego odgovorni. Vie Va{iot `ivot ne ste go zele od nekogo pod naem, koj bara od Vas poslu{nost. Vie ne ste ni robovi, za nekoj od Vas da bara `rtvuvawe. Vie sami si ja opredeluvate celta, spored sopstvenoto vrednuvawe. I za uspeh i za neuspeh se potrebni stimulansi vo u~eweto i razvitokot. Koga rabotite za nekoj drug ili toj za Vas, toa ima svoja vrednost, samo ako taa rabota e dobrovolna i so vzaemna soglasnost. Dobroto mo`e da opstane samo vo uslovi na sloboden izbor.

Toa se osnovite na vistinski slobodnoto op{testvo. Toa ne e samo najpravednata i najhumana osnova na sekoja ~ovekova aktivnost, tuku e najblisko na etikata. Ima re{enija za problemite koi nastanuvaat koga vladite se koristat so sila. Re{enieto e vo toa, lu|eto vo svetot da prestanat da baraat od ~lenovite na vladite, vo nivno ime da primenat sila. Zloto ne doa|a samo od lo{ite lu|e, tuku i od dobrite, koi ja toleriraat upotrebata na sila, kako sredstvo za ostvaruvawe na svoite celi. Na ovoj na~in, niz istorijata, dobrite lu|e im dozvolile na lo{ite, da bidat lo{i. Imaj}i doverba vo slobodnoto op{testvo, podobro e da se koncentrirate na procesite na otkrivaweto na pazarnite vrednosti, otkolku na nekoja nametnata vizija ili cel. Da se bara od vlasta da go nametne svoeto viduvawe na o{ptestvoto e odraz na mrzlivost, a seto toa mo`e da ima u`asni posledici. Za da postignete slobodno op{testvo, potrebna e hrabrost vo razmisluvaweto, vo govorot i vo rabotata, a posebno toga{ koga se ~ini deka e mnogu polesno da ne se prezeme ni{to.

PRA[AWA PO POGLAVJATA

2. PREDIZVIKUVA^I NA NEREDI: Koja e celta na trudot? Dali pronajdocite za za{teda na rabota na se dobri ili ne? Zo{to? Vrz kogo toa vlijae? Koi se eti~kite problemi? Dali nekoga{ toa se slu~uva i vo realniot svet?

3. SVE]I I KAPUTI: Dali e korisno ili ne {to lu|eto besplatno ja koristat son~evata svstlina i energija? Dali e dobro lu|eto da uvezuvaat evtini proizvodi od drugite zemji? Zo{to? Koi se eti~kite implikacii?

4. POLICIJA ZA HRANA: Zo{ti Nekoj bi im pla}al na farmerite, za ni{to da ne odgleduvaat? Kakvi posledici bi predizvikalo toa vo pogled na cenite i snabdenosta na pazarot so hrana? Kako vlijae toa na siroma{niot svet? Koi se eti~kite problemi?

5. PRIKAZNA ZA RIBATA: Zo{to lu|eto ne vodat smetka za rabotite {to im pripa|aat na site? Ako ribarot be{e sopstvenik ia ezeroto, dali bi vodel pove}e smetka za ribits? Dali toj bi frlal otpadoci vo ezeroto?

6. KOGA KU]ATA NE E DOM: Koga e opravdano politi~arite nekomu da mu ja odzemat ku}ata? Ako nekoj mo`e nekomu legalno da mu ja odzeme, da ja koristi ili da mu ja uni{ti ku}ata, vo toj slu~aj, koj e vistinski sopstvenik? Koi se eti~kite problemi?

7. PREMESTENI OD SVOJATA PRIRODNA SREDINA: Dali lu|eto moraat da pla}aat danok na zoolo{kata gradina? Na {to mislel Xonatan koga ka`al: "Ako nekoj ne saka nekogo da povredi, od koja strana na ogradata e podobro da bide?" Koi eti~ki problemi se vo pra{awe?

8. PE^ATEWE NA PARI: Dali e dobro, ili ne, golemo pe~atewe na pari? Zo{to nekoi se sre}ni ili nesre}ni koga golemi koli~ini

sve`i pari se pu{taat vo optek? Ima li razlika pomegu falsifikatorite i oficijalnite pe~atnici ia pari? Koj e eti~kiot problem?

10. KUPUVAWE NA MO]TA: [to e podmituvawe? Koja e razlikata pome|u legalnoto i ilegalnoto mito? Dali politi~arite mo`at legalno da gi podmituvaat svoite glasa~i? Dali donatorite, vo vremeto na izbornite kampawi, mo`at legalno da im davaat mito na politi~arite? Koi se eti~kite problsmi?

12. KAVGI VO BIBLIOTEKATA: Dali e potrebno da se apsat lu|eto zatoa {to ne sakaat da pla}aat za knigite {to ne sakaat da gi imaat? Dali izborot na knigi za javna biblioteka e nekoj vid propaganda ili cenzura? Koi se eti~kite problemi?

13. NE E BITNO: Koi problemi nastanuvaat koga umetnosta se finansira od danokot? Koi se eti~kite problemi?

14. PAVILJON OD POSEBNO ZNA^EWE: Zo{to site u~esnici vo igrata mislea deka imaat dobivka? Dali navistina bea dobitnici? Zo{to organizatorite na paviljonot bea zadovolni? Dali treba da se bara od lu|eto da u~estvuvaat vo takvi karnevali?

15. VUJKO SAMTA: Dali vujko Samta dava onolku kolku zema? Zo{to lu|eto ne se `alat koga toj im gi nosi predmetite od ku}ata? Dali lu|eto normalno bi se `alele na kradcite, ako ovie bi im go vra}ale delot od ukradenite predmeti? Zo{to? Do kakvi promeni dojde koga vlastite go prezedoa organiziraweto na bo`i}nite praznici?

16. @ELKA I ZAJAK: Dali postoi nekoja paralela pome|u prikaznata i sega{niot monopol na po{tata? Dali e ~esno, site da pla}aat ista po{tarina, bez ogled na toa kade se ispra}a pismoto? Dali po{tenskiot monopol ovozmo`uva polesna kontrola pa gra|anstvoto? Dali bi trebalo da se dozvoli konkurencijata? Da ili ne? Zo{to?

17. DAJ MI GO TVOETO MINATO ILI IDNINATA: Dali Va{iot `ivot, slobodata i imotot se isto {to i minatoto, sega{nosta i idninata? Da morate da birate pome|u parite i `ivotot, od {to bi se otka`ale? Zo{to? [to saka{e da ka`e razbojni~kata so: "Dano~nicite }e potro{at pove}e od va{ite pari za edna godina, otkolku {to od vas, vo celiot va{ `ivot }e Vi grabnat site krada~i koi se slobodni. " ?

18. PAZAR NA VLADITE: Zo{to ~ovekot ja prodade ednata od svoite kravi i si kupi bik? Koi se razlikite i sli~nostite pome|u vladite {to mu se ponudija na ~ovekot? Dali ~lenovite na vladite nekoga{ se odnesuvaat taka vo stvarnosta?

19. NAJSTARIOT ZANAET NA SVETOT: Zo{to lu|eto sakaat da ja znaat svojata idnina? Zo{to lu|eto im veruvaat na onie {to im ja pretska`uvaat idninata? Kako soznanieto za idninata bi mo`elo lu|eto da gi napravi bogati i mo}ni?

20. BEZ PROIZVODSTVO: Dali bi sakale da bidete plateni, a da ne rabotite? Zo{to na lu|eto oficijalno im e ponudeno da im bide plateno da ne proizveduvaat?

21. APLAUZOMER: Dali bi bilo pologi~no, politi~kite lideri da se izbiraat spored raspolo`enieto na bira~ite, a ne spored brojot na glasovite? Zo{to Op{tata partija izjavuva: "Nie veruvame vo ona vo {to veruvate vie ".

22. SPORED POTREBATA: Koga svetot na obrazovanieto e ednakov, a koga se razlikuva od svetot na proizvodstvoto? Kakvi bi bile rezultatite na obrazovanieto, koga na najslabite u~enici bi im se davale najdobri ocenki? Dali e opravdano da se prinuduvaat lu|eto da u~at za osobinite na slobodnoto op{testvo? Dali lu|eto treba da gi pla}aat lo{ite u~iteli?

23. PLATA ZA GREV: Koi se pri~inite {to ovie lu|e se uapseni, zatoa {to rabotele? Koj zatoa pominal dobro, a koj lo{o? I zo{to? Koi se eti~kite zaklu~oci?

24. ^IJA E TAA DOBRA IDEJA: Dali nekoj mo`e da bide sopstvenik na nekoja ideja? Dali patentite, na propao|a~ite im ja osiguruvaat zaslu`enata dobivka? Dali e mo`no da se opredeli ~ija e prvobitnata ideja? Dali pronajdokot dava pravo na monopol? Dali potro{uva~ite imaat pogolema korist ili {teta od patentot? Spored {to bi se razlikuval pazarot ako ne bi postoele patenti? Kakva korist od patentot imaat, vlasta, investitorite i pravnicite?

25. ZA POSTARITE: }e te izmamam ako ne me ~esti{: Zo{to lu|eto baraa lebot da se stava vo golemata kop{ica? Zo{to pretstavnicite na vlasta ne stavaa leb vo ko{nicata? [to bi bilo najdobro re{enie vo slu~ajot na golemata ko{nica za leb?

26. VICE VERSA: Dali dobrovolnata seksualna aktivnost e zlo~in? Dali e zlo~in da se prodavaat sliki so takva sodr`ina? Da ili ne? Zo{to? Dali takvite aktivnosti se vo sprotivnost so zakonot? Zo{to se, ili ne se? Koj, vo konkretniov slu~aj, koristi zakani i mo}nost? Koja e pravata definicija na zlo~inot? Koi se eti~kite implikacii?

27. VESELI BOBINKI: Koja e razlikata pome|u legalnata i ilegalnata droga? Dali imate pravo da pravite ne{to {to drugite smetaat deka e {tetno za Vas? Dali nekoj treba da se prisiluva da gi pla}a tu|ite gre{ki? Koe e zna~eweto na odgovornosta? Dali nekoj mo`e da stane "vozrasen", ako ne mu se dozvoli da gre{i? Koj odlu~uva za toa? Dali ~lenovits na vladata stanuvaat "vozrasni", ako pravat gre{ki vo Va{e ime? Koi se eti~kite posledici?

28. GOLEMIOT ISLEDNIK: Dali lu|eto sakaat da ja izbegnat odgovornosta? Dali vo toa ima nekakva opasnost, {to na politi~arite im se dozvoluva da donesuvaat odluki vo imeto na narodot? Dali na ~ovekot mu e neophoden izbor za da dojde do osobinata? Dali izborot i vrlinata mu se potrebni pa op{testvoto?

29. ZAKON NA GUBITNICITE: Koga e opravdano, a koga ne, nedol`nite lu|e da pla}aat za nevoljite na drugite? Dali lu|eto }e vnimavaat pomalku ili pove}e da ne se povredat, ako znaat deka toa drug }e go nadomesti? Dali toa e va`no?

30. STANBENI ZBRKANICI: Kogo i kako go pogoduvaat zakonite koi se odnesuvaat na kontrolata na stanarinite, stanbenata izgradba, i lociraweto? Koi se eti~kite implikacii?

31. DEMOKRATSKA BANDA: Koga e opravdano edna persona da zema pari so sila od drugata? Dali e vo red, mnozinstvo lu|e da go nadglasaat nekogo i so sila da mu zemaat pari? [to mo`e u{te da napravi mnozinstvoto? Koi se eti~kite implikacii? Dali ima toa vrska so realniot svet?

32. SILA: Dali e podobro da se koristi mo}nost ili ubeduvawe, pri re{avaweto na socijalnite problemi? [to bi sozdalo konflikt, a {to harmonija? Koga vo politikata e opravdana upotrebata na sila?

33. MR[OJADI, PITA^I, IZMAMNICI I KRALEVI: Od kogo ima pove}e korist, od mr{ojadite, od pita~ite, od izmamnicite ili od kralevite? Koi od niv se najmalku korisni za op{testvoto? Dali pove}e treba da se veruva na delata ili na zborovite? Zo{to?

34. VRA]AWE: Dali e mo`no i dali treba ~ovekot da `ivee vo op{testvo koe ne prifa}a pottiknuvawe na mo}nosta ili na izmamata? Dali Pretstavnicite na vlasta bi trebalo da `iveat po istite standardi, kako i site drugi ~lenovi na op{testvoto? Da ili ne? Zo{to? Koj e procesot na otkritijata vo slobodnoto op{testvo? Dali mo`e celta da gi opravda sredstvata?

AVTOR:

Ken Skoolland e profesor - sorabotnik za ekonomija i politi~ki nauki na Hawaii Pacific University. Pred toa bil upravnik na otsekot za poslediplomski studii na programata za prou~uvawe na deluvaweto vo Japonija, pri Chaminade University vo Honolulu i direktor na programata za ekonomika i deluvawe na Hawaii Loa College.

Po zavr{enite studii na Georgetown University, bil vraboten kako ekonomist vo me|unarodnata trgovinska komora pri U.S. Department of Commerce, i vo Belata Ku}a, kako specijalen pretstavnik za trgovinski pregovori.

Skuland potoa ja napu{ti dr`avnata administracija i й se posveti na prosvetata, prou~uvaj}i go deluvaweto i ekonomikata vo Sheldon Jakson College na Aljaska. Isto taka predaval na Hakodate University vo Japonija i napi{al Shogun Ghost ([ogunov duh):

Neosvetlenata strana na japonskoto obrazovanie.

Avanturite na Xonatan Galibl, zapo~naa kako serija na programata Viewpoint, na radio stanicata KHVH, Honolulu. Podocna se emituvani kako radio drama na stanicits KABN i KCAW na Aljaska. Knigata e nagradena so medalot na Xorx Va{ington, za kontaktite so publikata i ekonomskoto obrazovanie, od strana na Fondacijata za sloboda vo Valey Forge. Ovaa kniga e prevedena na nekolku jazici, vklu~uvaj}i gi: ruskiot, norve{kiot, litvanskiot, nizozemskiot, romanskiot, srpskiot i makedonskiot.

ILUSTRATOR:

David Friedman e vizuelen umetnik, grafi~ki dizajner i ilustrator, koj dvapati u~estvuval na Godi{nata izlo`ba na umetnicite od Havai, na Umetni~kata akademija vo Honolulu. Umetni~kite dela na Friedman mnogu se izlo`uvani, taka {to gi kupuvaat golem broj kolekcioneri.

1993 godina, Friedman u~estvuva{e vo osnovaweto na Electric Gallery, prva kompjuterizirana umetni~ka galerija vo Honolulu, koja ja prika`uva kiberneti~kata dimenzija na op{testveniot pristap kon televizijata. Kako avtor na murali i kako dizajner, sozdade edinstveni okru`enija vo dva muzea: Havai muzej i Mineapolis detski muzej, a ja dizajnira{e i postavkata na SkyQuest za Pacifi~kiot aeronauti~ki muzej na Me|unarodniot aerodrom Honolulu.

Friedman diplomira na Mineapolis fakultetog za umetnost, kako i na Kolexot za umetnost i dizajn na Meriland institutot vo Baltimor.

IZDAVA^:

Sam Slom e pretsedatel na Small Business Hawaii Inc. (SBH) koe se zanimava so unapreduvawe, obrazovanie na kadrite i so uspe{no pretstavuvawe na havajskoto malo stopanstvo. SBH e osnovano 1976 godina, od strana na Lex Brodie, kako privatno zdru`enie na nezavisnite pretprijatija vo dr`avata Havai, vrz baza na nedobivawe na profit. SBH momentalno vklu~uva 3000 ~lenovi na delovnoto zdru`enie i ne prima nikakvi subvencii od strana na dr`avata, toa e pobornik na slobodna trgovija.

Obrazovanieto e glavna cel na deluvaweto na Small Business Hawaii Inc. Organizacijata odr`uva katedri za predavawe koi se na raspolagawe na u~ili{tata, u~estvuva vo delovnata programa na proektot "Dostignuvawata na mladite", go pomogna finansiraweto na televiziskata serija "Sparks!" i dodeluva stipendii i drugi privatni {kolarini na studentite i obrazovnite ustanovi vo dr`avata Havai.